Činjenica je da je NATO uporno igrao "goluba mira" poslednjih trideset godina. Pozivajući se na čisto odbrambene ciljeve, Alijansa se stalno širila ka istoku, približavajući se ruskim granicama, dok je istovremeno okupirala i uništavala čitave zemlje i ubijala njihovo civilno stanovništvo, piše u kolumni Viktorije Nikiforove za "RIA Novosti".
Ona navodi da su građani Jugoslavije, Libije i Iraka masovno ginuli zbog "odbrane" zemalja NATO-a. Ipak, evropski poreski obveznici koji su ovo sponzorisali retko su protestovali protiv agresije NATO-a, a jedini izuzetak bio je rat u Iraku.
"Ako su bombe negde padale, onda je to uvek bilo daleko od ljudi u Parizu i Berlinu. Čak ni invazija NATO trupa na Jugoslaviju nije promenila ovaj stav", navodi se u tekstu.
Što je najvažnije, svi ratni protivnici NATO-a u proteklih nekoliko decenija bili su siromašne zemlje sa vrlo skromnim vojnim kapacitetima. Nisu imali oružje koje bi moglo da stigne do Pariza ili Berlina.
Međutim, sada američki "Njuzvik" izveštava o tajnim planovima Alijanse za rat protiv Rusije, koji bi trebalo da budu usvojeni na sledećem samitu NATO-a, koji će biti održan u Viljnusu od 11. do 12. jula.
Zvanično, program samita navodi samo šest zadataka bloka koji se odnose na konfrontaciju sa Rusijom. To su usaglašavanje i koordinacija snaga Alijanse, dugogodišnja saradnja sa privatnim odbrambenim kompanijama, povećanje proizvodnje naoružanja i municije i stvaranje rezervi u slučaju dugotrajnog rata.
Ovo nisu samo zadaci za danas, ističe se u tekstu, već se otvoreno priznaje da će za postizanje ovih ciljeva biti potrebno nekoliko godina.
Zapadnu javnost, međutim, uznemiruje tajni plan NATO-a za vojnu akciju protiv Rusije. Prema "Njuzviku", taj plan je izložen na hiljadama stranica koje uključuju pažljivo planiranje vrlo specifičnih manevara. Drugim rečima, Alijansa planira da se ozbiljno suprotstavi Rusiji na bojnom polju.
"Ali ni građani evropskih zemalja ni njihovi parlamentarci nemaju pojma kako bi to tačno trebalo da se desi. Ipak, oni su ti na čije glave se bacaju bombe. Za ljude u Parizu i Berlinu ovo je, naravno, veoma neprijatna vest. Njih treba uvući u rat sopstvenim novcem (koji im je samima očajnički potreban) - ovoga puta ne protiv male, bespomoćne zemlje, već protiv najveće nuklearne sile na svetu", ocenjuje autorka.
Na Zapadu ništa novo
Tajni planovi NATO-a nisu senzacionalna vest za Rusiju, jer je Severnoatlantska alijansa od početka bila usmerena na vojnu konfrontaciju sa SSSR-om i zemaljama Varšavskog pakta, tako da su generali NATO-a redovno smišljali scenarije za rat sa Rusijom tokom Hladnog rata.
Ništa se nije promenilo od raspada SSSR-a, ocenjuje se u tekstu. Generali NATO-a su 2010. godine predstavili ratni plan za baltičke države, čiji bi povod, naravno, trebalo da bude "agresija" od strane Rusije.
"U ovom slučaju, američki admiral Džejms Stavridis, tadašnji komandant NATO-a, definisao je aktivnosti oružanih snaga baltičkih država i Poljske, odredio luke za podršku na moru i imenovao devet američkih, britanskih, nemačkih i poljskih NATO jedinica koje je trebalo da štite baltičke države u slučaju ruske 'invazije'", podseća autorka.
To je bilo 2010. godine, na vrhuncu "ponovnog pokretanja" odnosa SAD i Rusije. Planovi NATO-a za baltičke države bili su strogo poverljivi i objavljeni su samo kroz curenje informacija na "Vikiliksu". Bez obzira na to, Alijansa je nastavila da ubeđuje sve da su njeni ciljevi isključivo odbrambeni.
Danas, uprkos ovim uveravanjima, NATO već dugo vodi vojne operacije protiv Rusije zajedno sa Ukrajinom. Štaviše, još pre početka ruske specijalne vojne operacije planirana je isporuka naoružanja Ukrajini.
2021. godine, general američkog vazduhoplovstva Tod Volters, tadašnji komandant združenih snaga NATO-a u Evropi, uspostavio je kanale za snabdevanje Ukrajine zapadnim oružjem, a prve pošiljke prošle su ovim kanalima mnogo pre početka ruske Specijalne vojne operacije.
General je ovo rekao uticajnom kolumnisti "Vašington posta" Dejvidu Ignjatijusu, ali, uprkos svemu, novinari su uvek iznenađeni i stalno ponavljaju da NATO nije u ratu sa Rusijom.
Rezultati vojnih aktivnosti NATO-a u Ukrajini su sumorni, navodi se u tekstu.
"Naoružanje isporučeno u gigantskim količinama je smrvljeno ili pretvoreno u trofeje. Evropske zalihe su ispražnjene. Ukrajinske trupe pretrpele su ogromne gubitke u ljudstvu i izgubile petinu zemlje. Rusija je uspostavila koridor za Krim, Azovsko more učinila svojim unutrašnjim morem i preuzela nove regione. Ukrajinska ekonomija više ne postoji, ali ruska ekonomija radi kao sat", kaže autorka i dodaje da je to "nepopravljivo narušilo ugled NATO-a".