Nakon višemesečnog lobiranja deluje kao da će Ukrajina dobiti američke lovce F-16 do kraja ove godine. Nekoliko NATO zemalja, uključujući i Poljsku, ponudilo se da sprovede obuku ukrajinskih pilota, a podršku je pružio i američki predsednik Džozef Bajden. Izveštaji američkog vazduhoplovstva pokazuju da bi takva obuka mogla da bude gotova za samo četiri meseca.
Ipak, proći će još dosta vremena pre nego što avioni F-16 budu upotrebljeni u Ukrajini, a upitno je koliko će oni zapravo biti od koristi na bojnom polju, piše američki institut "Rand" koji od osnivanja 1948. radi za potrebe Pentagona.
Prvo pitanje na koje treba dati je odgovor je odakle će ti avioni stići. Kao potencijalni donatori najčešće se pominju Holandija, Danska i Norveška, koje su avione F-16AM/BM kupile osamdesetih godina prošlog veka, da bih remontovali desetak godina kasnije.
Reč je o starijim i relativno istrošenim modelima koji koriste zastarele radare, ali koji i dalje mogu da nose većinu savremenog NATO oružja, uključujući i raketu vazduh-vazduh AIM-120, kao i raketu vazduh-zemlja dugog dometa JASSM.
Kada Ukrajinci budu dobili avione F-16, oni će morati i da ih održavaju, što donosi dodatne probleme. To uključuje nabavku rezervnih delova, goriva i municije.
To pokazuje da je situacija daleko kompleksnija od samog slanja tih aviona Kijevu i obuke ukrajinskih pilota da njima upravljaju. Bez adekvatnih planova kako za korišćenje i održavanje tih aviona, oni bi mogli da postanu skupe statične mete za ruske rakete dugog dometa, navodi institut "Rand".
Čak i ako bi se rešili problemi održavanja aviona F-16, njihovo korišćenje neće biti jednostavno. Kao i svaki drugi napredni oružani sistem, ti lovci su dizajnirani za izvršavanje specifičnih zadataka u okviru šire vojne doktrine i tradicije, prevashodno one koja se neguje u SAD.
Javnost verovatno ima prevelika očekivanja kada je reč o efikasnosti tih letelica na bojnom polju. Oni su dizajnirani kako laki, višenamenski avioni koji mogu da sprovode najrazličitije zadatke, bez da budu najbolji u bilo kojem od njih.
Na neki način, to je lošije od lovaca sa kojima Ukrajina trenutno raspolaže. Oni, na primer, nisu pogodni za sletanje na improvizovanim aerodromima na kojima prašina lako može da završi u njihovim motorima.
Još jedna oblast u kojoj avioni F-16 kaskaju za svojim ruskim rivalima su vazdušne borbe. Ruski avioni poput MiG-a 31 i Su-35 imaju moćnije radare i rakete većeg dometa od F-16, što znači da bi oni u teoriji mogli da lociraju i obore ukrajinske avione i pre nego što ih oni budu videli.
To je upravo ono što se događa sa trenutnom ukrajinskom flotom lovaca MiG-29 i Su-27, a američki F-16 nisu dovoljno dobri da bi odneli prevagu na stranu Kijeva.
Samim tim, malo je verovatno da će američki borbeni avioni napraviti značajniju razliku na bojnom polju u Ukrajini.
Na duže staze, međutim, postoje značajne logističke i taktičke prednosti nabavke aviona F-16. Ukrajini će biti lakše da održava avione čije delove isporučuju Sjedinjene Države i zemlje NATO-a nego njihove stare letelice koje proizvodi Rusija, navodi institut "Rand".
Ukrajina avione F-16 neće nabaviti pre kraja godine, a definitivno ne pre najavljene "prolećne ofanzive". Oni joj neće pomoći da ostvari vazdušnu superiornost, ali bi mogli da imaju ograničenog uspeha izvršavanju odbrambenih zadataka.