Otkriveno: Kako vojna industrija određuje izveštavanje američkih medija o Ukrajini

"Eksperti" iz tink-tenkova koje finansira američka vojna industrija dominiraju u debati o slanju oružja u Ukrajinu, pokazuje istraživanje "Kvinsi" instituta.

"Da bismo bili brutalni po pitanju toga, moramo da vidimo mase Rusa kako beže, dezertiraju, pucaju u svoje oficire, zarobljene ili mrtve. Ruski poraz mora biti velika, krvava havarija. (…) U tom cilju, najhitnije, Zapad bi Ukrajini trebalo da pošalje sve što bi ona mogla da iskoristi", napisao je nedavno u tekstu za magazin "Atlantik" Elion Koen.

Ono što ni Koen, koji se svojevremeno zalagao za invaziju Iraka, ni "Atlantik" nisu naglasili je činjenica da većinu oružja koju on preporučuje - uključujući rakete dugog dometa, avione F-16, pa čak i F-35 - proizvode kompanije koje finansiraju Koenovog poslodavca, Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Iako to deluje kao sukob interesa koji bi u najmanju ruku trebalo da bude naglašen u tekstu, novo istraživanje "Kvinsi instituta" pod nazivom "Tink-tenkovi koje finansira američka vojna industrija dominiraju debatom o Ukrajini" pokazuje da u pitanju nije izuzetak, već norma.

Vodeći američki tink-tenkovi primaju ogromne svote novca od američke namenske industrije, piše autor tog istraživanja Ben Frimen za portal "Risponsibl Stejtkraft".

U njemu se navodi da su Sjedinjene Američke Države Ukrajini poslale vojnu pomoć vrednu čak 48,7 milijardi dolara, kao i da je to dovelo do drastičnog povećanja tenzija između Rusije i Zapada, što "stručnjaci" iz tink-tenkova retko pominju.

Oni dominiraju debatom o sukobu u Ukrajini, ali kriju činjenicu da mnoge sisteme oružja koje preporučuju Kijevu proizvode kompanije koje direktno finansiraju institute i organizacije u kojima su zaposleni.

Ukratko, ukoliko čujete nekog tink-tenk "stručnjaka" koji komentariše sukob u Ukrajini, verovatno je reč o osobi koju finansiraju oni koji od ratova profitiraju, ali to nećete znati. To je zato što 78 odsto vodećih spoljnopolitičkih tink-tenkova u SAD dobija novac od Pentagona ili njegovih dobavljača.

Na samim vrhu, uticaj vojne industrije još je naglašeniji: Svaki od deset najuticajnijih tink-tenkova barem je delimično finansiran na taj način. Za neke od njih, te "donacije" su zaista pozamašne: CSIS, Centar za novu američku bezbednost (CNAS) i Atlantski savet, na primer, dobijaju preko milion dolara godišnje.

Na prvom mestu liste najuticajnijih tink-tenkova, u skladu sa indeksom Univerziteta Pensilvanije, nalazi se Brukings institut. Nakon njega slede Karnegi fondacija za međunarodni mir, CSIS, Vilson centar i Rand korporacija. Svi oni dobili su manju ili veću finansijsku "pomoć" od američke vojne industrije. 

Ti i drugi tink-tenkovi koji se finansiraju na isti način zalažu se za što militantniji odgovor Vašingtona na sukob u Ukrajini i, za razliku od drugih sličnih organizacija koje ne dobijaju novac od vojno-industrijskog kompleksa, dominiraju javnim diskursom.

Važno je naglasiti i da istraživanje pokazuje da organizacije koje ne dobijaju novac od vojno-industrijskog kompleksa objavljuju tekstove sa upadljivo drugačijim tonom od onih koji se finansiraju na taj način.

Istraživanje pokazuje da su se članci povezani sa tim tink-tenkovima pojavljivali u listovima poput "Njujork tajmsa", "Vašington posta" i "Volstrit džornala". 

Analiza pokazuje i da su oni sedam puta citiraniji od svojih parnjaka koji ne uživaju podršku vojne industrije: Od 1.247 slučajeva u kojima su tink-tenkovi pominjani u medijima, čak 1.064 (odnosno oko 85 odsto) čine citati onih iz prve grupe.

Njima dominiraju dva konkretna tink-tenka: CSIS i Atlantski savet. Ipak, čak i oni spadaju u "bolje" zato što su makar transparenti po pitanju toga koga ih finansira. Nažalost, za većinu takvih organizacija teško je utvrditi koliko novca tačno dobijaju od Pentagona i njihovih dobavljača.

Ni mediji koji citiraju "stručnjake" iz tink-tenkova nisu mnogo transparentniji kada je u pitanju sukob interesa. Zapravo, ni jedan medij nije naglasio da postoji mogućnost da njihovi sagovornici zagovaraju kupovinu oružja koje proizvode njihovi finansijeri.

Takva praksa se mora promeniti, smatra autor istraživanja.

Za početak, Kongres mora da uvede stroža pravila kada je u pitanju transparentnost finansiranja tink-tenkova i drugih sličnih organizacija. S obzirom na to koliko novca oni dobijaju od vojne industrije, stranih vlada i drugih grupa sa specijalnim interesima, od velike je važnosti da javnost ima uvid u to ko ih finansira. 

Takođe, mediji bi morali da izveštavaju o potencijalnim sukobima interesa izvora koje citiraju. Kako piše u izveštaju, "kada ne objave te informacije, mediji zavaravaju svoje čitaoce, slušaoce i gledaoce".

S obzirom na sve više istraživanja koja dokumentuju kako finansiranje utiče na rad tink-tenkova, najmanje što bi mediji mogli da urade jeste da obaveste svoje čitaoce da bi izvor mogao biti pristrasan, posebno kada komentarišu pitanja rata i mira.