Nasuprot sve većoj dužničkoj krizi koja, iako ni približno drastična kao u Sjedinjenim Državama, potresa Stari kontinent i to ne samo u državama članicama EU već i u Evropskoj komisiji, njena predsednica Ursula fon der Lajen obećava nove fondove.
Naime, rekla je da želi da poveća pretpristupno finansiranje za zemlje Zapadnog Balkana kako bi podstakla investicije i bolje ih opremila da se na kraju pridruže EU. Međutim, nije dala nikakve naznake odakle će doći novac.
Komisija takođe radi na četvorogodišnjem programu finansiranja Ukrajine vrednom desetine milijardi evra kako bi se Kijevu obezbedila veća budžetska sigurnost.
Elem, Brisel će ove nedelje predstaviti predlog budžeta Evropske unije za sledeću godinu, pre nego što svoju pažnju u junu usmeri na sedmogodišnji finansijski okvir (MFF). Dugoročni budžet EU koji će obuhvatati period od 2021. do 2027. iznosiće neverovatnih 1,07 biliona evra.
Međutim, uprkos ogromnoj planiranoj sumi, finansijska sredstva EU se uveliko iscrpljuju zahvaljujući brojnim krizama među koje se ubraja i priliv izbeglica iz Ukrajine – čak 5,1 milion ljudi prijavilo se za pomoć, potom inflacija i sve više kamatne stope, što će se pak jasno videti u predlogu budžeta za 2024.
Revizija MFF-a, koju nadgleda komesar EU zadužen za budžet Johanes Han, trebalo bi da bude predstavljena 20. juna.
Bilo kakve ideje za dodatnim resursima nailaze na protivljenje država članica, gde je sve manje strpljenja za zahteve za svežim novcem. Posebno kada su i njihovi sopstveni budžeti pod ogromnim pritiskom, ističe "Fajnenšel tajms".
"Špigl" je ranije konstatovao da će se zemlje EU uskoro suočiti s dvostrukim finansijskim problemom: prvo, neće biti subvencija iz Brisela. Drugo, za otplatu duga moraju se nabaviti sopstvena sredstva, za šta postoje samo magloviti planovi, a nema konkretnih rešenja. Ukoliko Unija ne želi da se zadužuje, što trenutno nije slučaj, vlade će morati da pronađu dodatni novac za Evropu.