Dok je ruski predsednik Vladimir Putin umanjio verovatnoću nuklearnog napada u Ukrajini, Vašington je predstavio novu strategiju nacionalne odbrane koja je odbacila ograničenja upotrebe nuklearnog oružja.
Pentagonova nova strategija nacionalne odbrane odbacuje ograničenja upotrebe nuklearnog oružja koja su dugo zastupali zagovornici kontrole naoružanja i, u ne tako dalekoj prošlosti predsednik Džozef Bajden, pozivajući se na sve jače pretnje iz Rusije i Kine.
"Do 2030. Sjedinjene Države će se prvi put u svojoj istoriji suočiti sa dve velike nuklearne sile kao strateškim konkurentima i potencijalnim protivnicima", navodi Ministarstvo odbrane SAD.
Kao odgovor na to, SAD će "održavati veoma visoku granicu za nuklearno angažovanje" ne isključujući upotrebu oružja kao odmazdu za nenuklearnu stratešku pretnju domovini, američkim snagama u inostranstvu ili saveznicima", navodi se u strategiji koju je objavio "Blumberg".
Bajden je tokom svoje predsedničke kampanje 2020. godine obećao da će doneti odluku da se američki nuklearni arsenal koristi samo za odvraćanje ili odgovor na nuklearni napad. Taj stav se očigledno dramatično promenio pa je Pentagon novu strategiju osmislio u saradnji sa Belom kućom.
Nuklearni izveštaj koji je deo šire strategije navodi da je Bajdenova administracija preispitala svoju nuklearnu politiku i zaključila je da bi politike "ne poteži prvi" i "isključiva svrha", "dovele do neprihvatljivog nivoa rizika u svetlu niza nenuklearnih sposobnosti koje razvijaju i postavljaju konkurenti koji bi mogli da nanesu štetu na strateškom nivou" SAD i saveznicima.
Dokument o nuklearnoj strategiji ne navodi koje bi nenuklearne pretnje mogle da izazovu nuklearni odgovor SAD, ali trenutne pretnje uključuju hipersonično oružje koje poseduju Rusija i Kina za koje SAD još nemaju dokazanu odbranu.
Najjasnije se precizira šta bi se desilo sa drugom nuklearnom silom, Severnom Korejom, ako bi pokrenula nuklearni napad na SAD, Južnu Koreju ili Japan. Ta akcija će "rezultirati krajem tog režima", navode iz Pentagona.
U dokumentu, koji je uobličen mnogo pre specijalne vojne operacije, Pentagon kaže da Rusija nastavlja da "maše nuklearnim oružjem u znak podrške svojoj revizionističkoj bezbednosnoj politici", i da se očekuje da će njen savremeni arsenal dalje rasti.
Ruski predsednik je, međutim, u svom govoru na forumu "Valdaj" skoro odbacio mogućnost nuklearnog rata. "Nije nam potreban nuklearni napad na Ukrajinu, nema svrhe ni vojne i političke", rekao je Putin stranim analitičarima.
U međuvremenu, Kina ostaje "najvažniji strateški konkurent SAD u narednim decenijama“, dok je Rusija "akutna pretnja", rekao je ministar odbrane Lojd Ostin u pismu u kojem je predstavljena nova odbrambena strategija.
Kina želi najmanje 1.000 nuklearnih bojevih glava koje se mogu isporučiti do kraja decenije, navodi se u dokumentu o nuklearnoj strategiji i dodaje da bi Peking te bojeve glave mogao da koristi u "prinudne svrhe, uključujući vojne provokacije protiv američkih saveznika i partnera u regionu".
Širi strateški izveštaj takođe je ponudio "nežne kritike" glavnih američkih programa naoružanja, koji često godinama kasne i budu mnogo skuplji od planiranog.
"Naš trenutni sistem je suviše spor i previše fokusiran na nabavku sistema koji nisu dizajnirani da odgovore na najkritičnije izazove sa kojima se sada suočavamo“, saopštio je Pentagon.
Pozivao je na više "otvorenih sistema koji mogu brzo da uklope najsavremeniju tehnologiju“ uz istovremeno smanjenje problema "zastarelosti“ i visokih troškova.
Strateški dokumenti Pentagona su poslati Kongresu u poverljivom obliku u martu, tako da su razmotreni tokom kongresnog odobravanja fiskalnog budžeta za odbranu za 2023. godinu.