Makron koči plan NATO-a: Novi De Gol?

Francuski predsednik Emanuel Makron usprotivio se predlogu NATO-a da savez otvori kancelariju u Tokiju jer veruje da transatlantska bezbednosna alijansa treba da ostane fokusirana na sopstveni severnoatlantski region.

Otpor Francuske zakomplikovao je višemesečne rasprave unutar NATO-a o stvaranju prve ispostave Alijanse u Indo-Pacifičkom regionu, piše "Fajnenšel tajms" pozivajući se na osam neimenovanih izvora.

Do napora za otvaranje kancelarije u Tokiju dolazi u trenutku kada SAD i Japan pozivaju Evropu da se više angažuje u bezbednosnim pitanjima Azije, posebno kada raste zabrinutost zbog moguće kineske vojne akcije na Tajvanu.

Odluka se poklopila sa stavom Pekinga koji je osudio napore SAD da stvori ono što opisuje kao antikinesku koaliciju u Indo-Pacifiku, koju poredi sa "azijskim NATO-om".

Jedan francuski zvaničnik rekao je da Pariz veruje da povelja NATO-a zahteva da Alijansa ograniči svoj geografski domet na severni Atlantik. Ali zvaničnik je takođe sugerisao da bi to moglo da potkopa evropski kredibilitet prema Kini u vezi sa sukobom u Ukrajini, posebno u smislu traženja od Pekinga da ne isporučuje oružje Rusiji.

Neimenovani izvor upoznat sa debatom unutar NATO-a rekao je da Francuska nerado podržava bilo šta "što doprinosi napetosti između NATO-a i Kine".

Govoreći na konferenciji prošle nedelje, Makron je rekao da NATO ne bi trebalo da širi svoj domet izvan severnog Atlantika i dodao: "Ako mi guramo NATO da proširi spektar i geografiju, napravićemo veliku grešku."

Do Makronovog otpora dolazi dva meseca nakon što je naljutio SAD i druge saveznike sugerišući, tokom posete Kini, da bi Evropa trebalo da se distancira od tenzija između SAD i Kine oko Tajvana.

Za uspostavljanje NATO kancelarije potrebna je jednoglasna podrška Severnoatlantskog saveta, najvišeg tela transatlantske alijanse za donošenje političkih odluka, što znači da Francuska ima moć da zaustavi taj potez. NATO je odbio da iznese detalje o "tekućim razmatranjima".

Japanska vlada nije komentarisala, ali je japanski zvaničnik rekao da Tokio želi da ojača veze sa Alijansom. Bela kuća nije odgovorila na zahtev za komentar.

Japan i NATO razgovaraju o otvaranju kancelarije u Tokiju još od kad je premijer Šinzo Abe posetio sedište NATO-a 2007. Tokio je otvorio kancelariju NATO-a u Briselu 2018. Premijer Fumio Kišida, koji je prošle godine postao prvi japanski lider koji je prisustvovao Samitu NATO-a pridružiće se predstojećem sastanku u Litvaniji u julu.

NATO ima više od deset kancelarija za vezu ili delegacija širom sveta, poput zemalja kao što su Ukrajina i Moldavija. Većina je mala i osmišljena da pomogne u kontaktu sa vladom i vojskom zemlje domaćina.

Juka Košino, stručnjak za Japan u istraživačkom centru rekao je da će kancelarija u Tokiju učiniti angažman NATO-a u Indo-Pacifiku formalnim i održivim.

"Kišida vidi snažne veze između evroatlantskog i indo-pacifičkog strateškog okruženja i nastoji da koordinira pristupe sa partnerima koji imaju isto mišljenje", rekao je Košino.

Nobukatsu Kanehara, bivši najviši zvaničnik Abeove administracije, rekao je da Japan podržava Ukrajinu jer veruje da su pitanja na oba kraja Evroazije povezana. "Odnosi između Japana i NATO-a postali su ubrzano bliski jer imaju na umu Kinu."

Govoreći u subotu na bezbednosnom forumu u Singapuru, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je da Evropa i Azija imaju "direktan ulog u bezbednosti jedne druge" i da moraju da rade zajedno kako bi izbegle konfrontaciju u Indo-Pacifiku.