"Global tajms": Ima li šta apsurdnije od toga da SAD optuže Kinu za maltretiranje

Kinezima se ozbiljno čini da je ministar odbrane SAD Lojd Ostin uzeo pogrešan govor kada je na konferenciji o bezbednosti u Azijsko-pacifičkom regionu "Dijalog Šangri-La" u Singapuru izjavio da "Vašington neće ustuknuti pred maltretiranjem koje sprovodi Kina".

Mnogo bi prikladnije bilo, na primer, da u toj rečenici Vašington i Kina zamene mesta, navodi se u komentaru "Global tajmsa", nezvaničnog glasila Komunističke partije Kine.  

Ostin je u obraćanju tri puta pomenuo "maltretiranje" i pet puta "prinudu", bilo indirektno ili direktno upućujući na Kinu.

Iako se Kinezima i strancima sa određenim razumevanjem realnosti u azijsko-pacifičkom regionu čini apsurdnim da Amerikanci koriste pojmove "prinuda" i "nasilništvo" kada govore o kineskoj diplomatiji, ne možemo da zanemarimo namerne i proračunate napore SAD.

Vašington je i te kako svestan značenja i težine tih reči u diplomatiji, budući da su upravo američki profesori svojevremeno predložili termin "diplomatija prinude" kako bi opisali politiku SAD prema Laosu, Kubi i Vijetnamu.  

Međutim, SAD do danas nisu prestale da se oslanjaju na maltretiranje i prinudu, navodi "Global tajms" postavljajući retoričko pitanje koja država, uključujući američke saveznike u tom regionu kao što su Japan i Južna Koreja, nije bila žrtva nekog oblika pritiska ili prinude od strane Amerike?

Kako se objašnjava u komentaru, u složenoj realnosti međunarodnih odnosa postoji značajan prostor za tzv. kognitivne dvosmislenosti, budući da veliki broj ljudi nije dobro upoznat u stvarnu situaciju, te da postoje države čiji su građani prijemčiviji za američke obmane zbog sopstvenih sporova sa Kinom.

Predstavljanje Kine kao "siledžije" prvenstveno ima za cilj da olakša i opravda intervenciju SAD u azijsko-pacifičke poslove, uključujući i pitanje Tajvana. Štaviše, ono može dobro da posluži da se delimično zamaskira istinsko nezadovoljstvo međunarodne zajednice zbog maltretiranja koje sprovode SAD.

Ovo je borba za istinsko znanje, i neophodno je da međunarodna zajednica uspostavi konsenzus sa osnovnim terminima, principima i konceptima kako bi se suprotstavila američkom izobličavanju dobrog i lošeg.

Na primer, kada su u pitanju "maltretiranje" i "prinuda", mora se jasno razlikovati da nacionalno ujedinjenje Kine nema nikakve veze sa takozvanim "maltretiranjem".

Zapravo, posredi je mešanje SAD u unutrašnje pitanje Kine, dakle druge države, koje predstavlja istinsko "maltretiranje" cele kineske nacije.

Peking je jasno povukao svoje crvene linije pre mnogo godina. SAD insistiraju na prelasku tih crvenih linija, pri čemu podstiču i druge države da to učine.

"Da li Kina mora da miruje i trpi uvrede i napade SAD? Da li je jedino SAD dozvoljeno da svakog maltretira, a na Kini je isključivo da bude maltretirana", pita se kineski list.

Kako se dodaje, bez maltretiranja, prinude i zastrašivanja Vašingtona, zemlje Pacifičkog regiona ne bi bile nasilno podeljene na one unutar američke sfere uticaja i one van nje, niti bi se sukobljavale jedna sa drugom kako bi podržale američke hegemonističke interese. 

Azijci su sposobni da sami gospodare svojim regionom.  

Kada Amerikanci kažu: "Nećemo ustuknuti pred kineskim maltretiranjem i prinudom", to nije samo smešno, već je i zastrašujuće, navodi se u tekstu. 

To je kao kada bi te reči grupi učtivih pojedinaca uputio mišićavi nasilnik sa arogantnim stavom koji maše ogromnim štapom. Svi su svesni da se on sprema da ponovo maltretira druge, kao i da je upravo našao opravdanje za takvo ponašanje, piše "Global tajms".