Šta tokom leta možemo da očekujemo u sukobu u Ukrajini?

Nakon devetomesečne bitke za Bahmut (Artjomovsk), koji je najzad u rukama Moskve, neprijateljstva između Rusije i Ukrajine ulaze u novu fazu, piše vojni analitičar Vladislav Ugoljni, u komentaru za RT internešenel.

Trenutno front prolazi kroz period relativnog zatišja, koje sigurno neće trajati dugo, jer će obe strane nastojati da maksimalno iskoriste povoljne letnje uslove. Uprkos gubicima u Artjomovsku, i Moskva i Kijev žele da zadobiju odlučujuću pobedu i tako izbegnu produženje konflikta.

Zbog superiornog operativnog kapaciteta ruskog vojno-industrijskog kompleksa sa sadašnjim nivoom proizvodnje, u poređenju sa onim u NATO-u, produženi sukob ipak može doneti neke koristi za Rusiju.

Na primer, 2022. godine Sjedinjene Države su mesečno proizvodile samo 14.000 granata kalibra 155 milimetara. Čak i uz planirano povećanje proizvodnje, budući da SAD do 2028. godine mesečno planiraju da povećaju proizvodnju na 85.000 komada, to ni izbliza nije dovoljno za snabdevanje ukrajinske vojske, a još manje za američke potrebe.

Šta produženje sukoba donosi Rusiji

Rusija se i dalje oslanja na svoju superiornu vatrenu moć. Uprkos nestašici municije, koja je na jesen 2022. pogodila jedinice Narodne milicije Luganske i Donjecke Narodne Republike, od maja 2023. Rusija proizvodi dovoljno municije da podmiri sopstvene potrebe.

Zbog političkih razloga, ruska vojska je osetljivija na ljudske gubitke. Predsednika Rusije Vladimira Putina naredne godine očekuju izbori, zbog čega on okleva da uvede zemlju u puni ratni režim. S druge strane, Ukrajina, koja je već u vanrednom stanju, još ima veliki broj vojno sposobnih muškaraca i ograničava je jedino sposobnost da ih naoruža i obuči.

Ovi faktori čine produženi rat nepoželjnim za obe strane. U narednih nekoliko godina, čak ni "zapadni saveznici Ukrajine" neće moći da na trenutnom nivou nastave da opskrbljuju Ukrajinu, i to zbog "prirodnog zamora", izbornih ciklusa i ekonomskih faktora.

Moskva nastoji da izbegne drugi talas mobilizacije. Kao rezultat toga, obe strane polažu ozbiljne nade u akcije ovog leta.

Uspešna operativna strategija za Rusiju bila bi da sprovede operaciju sličnu bici za Artjomovsk, primoravajući Oružane snage Ukrajine (AFU) da se bore na ograničenom području, na kome bi Moskva mogla da koncentriše značajnu artiljerijsku moć. Ova taktika bi omogućila neutralisanje prednosti u ljudstvu AFU i ubrzala dalje slabljenje njenih snaga, što bi značajno ograničilo njen ofanzivni potencijal.

Snaga Ukrajine je u korišćenju manevarskih grupa za izvođenje udara duž cele linije fronta kako bi AFU iscrple ruske rezerve, pronašle slabe tačke u odbrani i pokušale proboj. Ako budu uspešne, takve akcije bi, zbog rizika od opkoljavanja, mogle da primoraju ruske trupe da se povuku sa strateški važnih teritorija, kao što se to već dogodilo u septembru 2022, tokom borbi u harkovskoj oblasti.

Drugi važan faktor je borba za premoć u vazduhu. Prošle zime, rusko vazduhoplovstvo uspelo je da nanese značajne štete ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani, primoravajući NATO da obezbedi Kijevu napredne zapadne sisteme.

Međutim, ruska vojska je do sada uništila dva američka raketna sistema "patriot". Zahvaljujući napadima na protivvazdušne sisteme, rusko vazduhoplovstvo je oslabilo sposobnost Ukrajine da pokrene ofanzivu. Pogođena je i vojna i transportna infrastruktura Kijeva.

Rusko vazduhoplovstvo je sprečilo angažovanje brigada AFU u ofanzivi i oslabilo odbranu Kijeva, napadajući pozadinu ukrajinskih snaga, od Slavjanska sve do Deržinska.

Pogrešna strategija Ukrajine

Za Rusiju, koja je zadržala svoje ofanzivne sposobnosti, letnja kampanja će verovatno ličiti na seriju lokalnih vojnih operacija. AFU će, uglavnom, samo braniti svoje položaje. Umesto da uvode nove jedinice u borbu, AFU će sačekati iscrpljivanje ruskih trupa kako bi izvršile kontranapad.

Nakon povlačenja Oružanih snaga Rusije iz oblasti Černjigova, Sumija i Harkova, ove teritorije su uglavnom izložene artiljerijskoj vatri i delovanju diverzantsko-izviđačkih grupa (SRG).

Nijedna strana nema snage da formira velike jurišne grupe i pokrene direktnu ofanzivu. Ove bitke su mogle i da potpuno prestanu, ali Ukrajinci su želeli da Rusiji zadaju politički i informativni udarac, izvodeći ograničene udare na regione Brjanska, Kurska i Belgoroda, kako bi stvorili sliku neuspeha ruskih trupa i uspeha Ukrajine.

Strategija Ukrajine je da oslabi ruske rezerve. Međutim, ova strategija je pogrešna, jer Rusija može da koristi regrute i redovnu vojsku da odbrani svoje međunarodno priznate granice.

Na primer, ruski regruti su učestvovali u odbijanju nedavnog ukrajinskog napada, koji je izveden pod maskom ruskih kolaboracionista (u stvarnosti, to je gomila ekstremnih neonacista, koji su naišli na toplu dobrodošlicu u Kijevu, gde se toleriše njihova ideologija).

Uprkos želji Ukrajine da primora Rusiju da koncentriše snage u ovom pravcu, na štetu regiona Donbasa i Zaporožja, "stara" državna granica će verovatno ostati manje značajno područje borbe.

Šta će se dešavati na Svatovskom frontu

Za Rusiju bi bilo poželjno pozicioniranje linije fronta duž granice reka Askol i Severski Donjec. Odbrana ovog područja zahtevala bi manje snage, jer reke deluju kao prirodne barijere. Štaviše, tako bi se obezbedio važan obilazni put Valujki-Svatovo-Severodonjeck.

Trenutno se u ovoj oblasti borbe vode severoistočno od Kupjanska, gde je u poslednja četiri meseca ruska vojska preuzela kontrolu nad nekoliko sela u blizini nacionalnog parka Kremenske šume. U martu ove godine, AFU je odavde premestila nekoliko jedinica u Artjomovsk, čime je značajno smanjila svoj odbrambeni potencijal.

Jedini razlog zbog koga Rusija ne pokušava da napreduje dalje ka Askolu može biti njena nespremnost da dovede u opasnost mali broj svojih jurišnih jedinica stacioniranih u ovoj oblasti.

Nakon što su bitke za Artjomovsk završene pobedom Rusije, u ovoj oblasti se razvila posve nova situacija. Najpre, ukrajinske trupe su pozicionirane u blizini zapadne granice grada i oslanjaju se na utvrđenja duž linije Krasnaje-Minkovka, što onemogućava stabilizaciju fronta duž kanala Severski Donjec-Donbas.

Kao što je sredinom maja pokazao ukrajinski kontranapad na PMC Vagner, ova lokacija se može koristiti kao ozbiljna pretnja ruskim trupama u Artjomovsku. Štaviše, ruska vojska treba da zauzme Seversk kako bi poboljšala pozicije svojih trupa.

Ofanzivni potencijal ruskih trupa ovde je trenutno ograničen, jer je jedinicama PMC Vagner, koje su se borile u Artjomovsku, potreban period za predah i obnavljanje pune borbene sposobnosti. Ofanziva u ovoj oblasti može se nastaviti ili nakon što se borci Vagner grupe oporave, ili nakon prebacivanja drugih jurišnih grupa.

Prisustvo značajnijeg broja pripadnika AFU, koji su preživeli bitku za Artjomovsk, govori u prilog tome da će ofanziva biti nastavljena. Ako Kijev bude u stanju da stabilizuje ovaj front, AFU bi mogao da prebaci snage u druge oblasti.

Situacija u Donjeckoj oblasti

Bitke za Avdejevku i Marjinku traju od samog početka sukoba. Ukrajinska odbrana se ovde oslanja na urbanu infrastrukturu, zahvaljujući čemu su AFU uspele da obezbede front i uvuku jedinice Donjeckog korpusa u iscrpljujući pozicioni rat.

Do sredine 2023, ruske trupe su postigle napredak u toj oblasti. Preuzimajući potpunu kontrolu nad višespratnicama u Marjinki, uspele su da potisnu neprijatelja na oko 10 kilometara severno od Avdejevke i da ugroze nekoliko puteva koji vode u grad.

Nedostatak municije i niska efikasnost avijacije objašnjava probleme ruskih snaga na ovom pravcu. Međutim, nedavno su ove jedinice dobile veće količine municije, a rusko vazduhoplovstvo navođene module za avio-bombe.

Udaljavanje fronta od Donjecka, tog važnog političkog i logističkog centra, jedan je od glavnih ciljeva ruske vojske. Ovo bi smanjilo udare na ovaj važan grad i obezbedilo pozadinske položaje.

Ruski napadi na Ugljedar

Nakon što je propao treći napad na Ugljedar zbog ukrajinskih minskih polja i nesinhronizovanog delovanja ruskih jedinica, Moskva je promenila taktiku i odlučila da uništi nekoliko blokova višespratnica koje su AFU koristile kao vatrene i osmatračke tačke.

Ugledar je strateški važan zbog svoje nadmorske visine. Odbrana Ukrajine jugozapadno od Donjecka oslanja se na Ugljedar. Njegovo zauzimanje omogućilo bi ruskim trupama da pokrenu ofanzivu ka autoputu Zaporožje-Donjeck i pomognu u operacijama u Donjecku i Melitopolju.

Četvrti juriš na Ugljedar treba očekivati nakon što ukrajinske trupe u ovoj oblasti budu potisnute ruskom avijacijom i artiljerijom.

Melitopolj ključan za odbranu Krima

Melitopolj se obično posmatra kao prioritetni pravac za ukrajinsku ofanzivu. Proboj fronta kod Takmaka, praćen napredovanjem do Azovskog mora, bio bi poguban za Rusiju. Izolacija Krima od ostatka zemlje učinila bi poluostrvo ranjivom metom.

Tokom protekle jeseni i zime, ruske oružane snage su ojačale prisustvo u ovoj oblast, stvarajući ešalonske formacije sa nekoliko gradova-tvrđava. Ovo komplikuje svaki ukrajinski prodor.

Štaviše, čak i kada bi AFU koncentrisale dovoljno snaga i uspele da se probiju, suočile bi se sa bočnim napadima rezervnih ruskih jedinica, kao i sa vazdušnim udarima.

Ipak, pretnja Melitopolju nije u potpunosti neutralisana. Rusija je i dalje primorana da drži snage u ovoj oblasti kako bi mogla brzo da odgovori na ofanzivu AFU. Međutim, Ukrajina je propustila priliku da na ovom području potpuno porazi neprijatelja.

Malo je verovatno da će na ovom pravcu AFU pokrenuti rizičnu ofanzivu punog obima. Umesto toga, ona će pokušavati da dodatno oslabi ruske snage u toj oblasti, koristeći demonstrativne napade i lokalne borbe kako bi zauzele "sivu zonu".

Front u Hersonskoj oblasti

Trenutno nema aktivnih borbi na ovom delu fronta. Obe strane pribegavaju povremenoj artiljerijskoj vatri i šalju izviđačke grupe preko reke. Nijedna strana nema dovoljno resursa za izvođenje velike desantne operacije i snabdevanje svojih trupa na osvojenoj teritoriji.

Štaviše, čak i kada bi Ukrajina, sa svojom strategijom izolovanih lokalnih napada, pokrenula takvu operaciju, Rusija je ovde u prednosti.

Šta nam pokazuju ova razmatranja? Nijedna strana neće moći da ignoriše široke mogućnosti koje im pruža povoljno letnje vreme.

U bliskoj budućnosti možemo očekivati ozbiljniju aktivnost na zategnutim tačkama nekadašnjih bitaka. Međutim, nijedna strana neće ostvariti odlučujuću pobedu ovog leta.

Verovatno će samo obezbediti povoljnije pozicije za buduće borbe, zaključuje Ugoljni. Odlučujući kraj konflikta za sada se ne nazire.