Bliski istok: Zbogom Ameriko, zdravo Kino

Pokušavajući da sačuva opadajući uticaj SAD na Bliskom istoku, državni sekretar Entoni Blinken u utorak počinje trodnevnu posetu Saudijskoj Arabiji. Unapređenje "strateške saradnje" sa saudijskim i zalivskim kolegama može se pokazati kao veoma teška bitka, prenosi "Al Džazira".

U julu prošle godine, predsednik Džo Bajden prisustvovao je samitu Saveta za saradnju u Zalivu i obećao da Sjedinjene Države "neće otići i ostaviti za sobom vakuum koji treba da popune Kina, Rusija ili Iran."

Ipak, upravo to se desilo.

U protekloj godini, uprkos nastojanjima SAD, američki regionalni saveznici su postali "hibridni": poboljšali su odnose i sa Pekingom i Teheranom, i održali snažne veze sa Moskvom.

Zapravo, iako je Bajdenova administracija javno umanjila značaj saudijsko-iranskog sporazuma o ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa, Bela kuća izgleda "izbezumljena", primećuje "Al Džazira", zbog rastućeg kineskog uticaja na širem Bliskom istoku.

SAD i dalje insistiraju na tome da budu glavna sila u ovom regionu kako bi, u slučaju sukoba, mogle da odseku Kinu od vitalnih zaliha energije.

Kao što je Blinken upozorio prošlog meseca, "Kina predstavlja najznačajniji geopolitički izazov sa kojim se danas suočavamo: zemlja sa namerom i, sve više, sposobnošću da ospori našu viziju slobodnog, otvorenog, bezbednog i prosperitetnog međunarodnog poretka."

I rastući ruski uticaj na Bliskom istoku čini SAD nervoznim.

Trenutno, Bajdenova administracija pojačava pritisak na određene bliskoistočne države, stavljajući do znanja da joj je strpljenje na izmaku. SAD upozoravaju ove zemlje da ne pomažu Rusiji i zahteva od njih da izaberu stranu, ili će se, u suprotnom, suočiti sa gnevom SAD i država G7.

Sve to bez uspeha.

Saudijska Arabija je do sada odbila zahtev SAD da poveća proizvodnju nafte kako bi snizila tržišne cene i neutralisala efekat zapadnih sankcija Rusiji, kao što je održala dobre odnose sa Moskvom.

Prošle godine, u znak odgovora na Bajdenove pretnje da će kazniti Rijad, Saudijska Arabija je bila domaćin kineskom predsedniku Si Đinpingu na bilateralnim razgovorima i samitu Kine i arapskih zemalja.

Tada je Saudijska Arabija normalizovala odnose sa Iranom pod kineskim pokroviteljstvom, upravo u trenutku dok je Zapad pooštravao sankcije Teheranu. Još jedan znak prezira prema SAD: Saudijska Arabija je popravila veze sa Sirijom.

Novi stav prema odnosima sa SAD nije samo stvar Rijada, to je regionalni fenomen. Ujedinjeni Arapski Emirati, još jedan američki saveznik, negovali su bliske veze sa Kinom, unapredili strateške odnose sa Francuskom i radili na angažovanju Irana, Rusije i Indije.

Uspon i pad SAD na Bliskom istoku

Region u celini diverzifikuje svoj globalni angažman. To je sasvim očigledno u njegovim komercijalnim odnosima: između 2000. i 2021, trgovina između Bliskog istoka i Kine porasla je sa 15,2 milijarde dolara na 284,3 milijarde dolara.

U istom periodu, trgovina sa SAD je zabeležila samo skroman rast, sa 63,4 milijarde dolara na 98,4 milijarde dolara.

Šest zemalja Bliskog istoka, među kojima su Saudijska Arabija, UAE i Egipat, nedavno su zatražile da se pridruže grupi BRIKS, koja uključuje Kinu, Rusiju, Indiju, Brazil i Južnu Afriku, i to uprkos režimu sankcija koje je Zapad nametnuo Rusiji.

Amerika je bila dominantna strateška sila na Bliskom istoku u protekle tri decenije. Međutim, da li će to biti i u budućnosti?

Na Bliskom istoku reći "ne" Americi je veoma popularan stav, jer većina veruje da su SAD licemerna imperijalna sila, koja samo priča o "ljudskim pravima" i "demokratiji".

Ovo je posebno očigledno u spoljnoj politici SAD prema Palestini, koja čvrsto i bezuslovno podržava Izrael, kolonizatora i okupatora Palestine.

Tokom posete Rijadu, sekretar Blinken će verovatno izvršiti pritisak na Saudijsku Arabiju da normalizuje odnose sa Tel Avivom.

UAE, Bahrein, Maroko i Sudan već su normalizovali odnose sa Izraelom na račun Palestinaca u zamenu za američke ustupke, kao što je prodaja američkih F-35 Abu Dabiju, američko priznanje marokanskih pretenzija nad Zapadnom Saharom, ili ukidanje američkih sankcija Kartumu.

Palestinska stvar, koja je sasvim bliska srcu običnih Arapa, nije jedino pitanje koje je arapsku javnost uverilo da je Amerika dvolična sila koje se treba kloniti.

Ljudi iz regiona su svojim očima gledali zločine SAD u Iraku i američko poniženje u Avganistanu. Oni ne misle o SAD kao o "čuvaru civilizacije", a kamoli o "nepobedivoj sili". Bilans američkih intervencija na Bliskom istoku ne ide u korist SAD.

Prema anketi iz 2022, koju je u 14 arapskih zemalja sproveo Arapski centar za istraživanje i političke studije iz Dohe, 78 odsto ispitanika smatra da su SAD najveći izvor pretnji i nestabilnosti u regionu.

U knjizi prikladnog naslova "Velika zabluda: Uspon i pad američke ambicije na Bliskom istoku", bivši američki zvaničnik Stiven Sajmon procenjuje da su SAD potrošile između pet i sedam biliona dolara na ratove, koji su doveli do smrti miliona Arapa i muslimana. Osim toga, u ovim sukobima su ubijene hiljade američkih vojnika i ranjene desetine hiljada, uz oko 30.000 samoubistava američkih veterana.

Nije slučajno da se više ljudi sa Bliskog istoka smatra da je odvajanje regiona od Amerike i američko odvajanje od regiona ne samo poželjno, već i neizbežno.