Štajnmajer: Ovo je najveća kriza od ujedinjenja Nemačke

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer u svom govoru o "stanju nacije" osvrnuo se na ključne teme važne za Nemačku, od rastuće inflacije do situacije u Ukrajini, javljaju svetske novinske agencije. 

Štajnmajer je u samom uvodu komentarisao "užasni rat", za koji je rekao da je proizveo "najveću krizu koju smo videli od ujedinjenja Nemačke."

On je ocenio da je rat doveo i do istorijskog prekida u odnosima Berlina i Moskve, koji su sada u novom dobu konfrontacije, te da "kada pogledamo Rusiju danas, nema mesta starim snovima."

"Agresija Rusije je i nas u Nemačkoj dovela u drugo vreme, u vreme nesigurnosti za koje smo mislili da je prošlost, vreme obeleženo ratom, nasiljem, izbeglicama, zabrinutosti od širenja rata na Evropu", naglasio je Štajnmajer, poručivši da su potrebni instrumenti suprotstavljanja ovakvim potezima Rusije.

"Sankcije sa sobom donose i posledice, ali šta je alternativa njima - da gledamo kao da se ništa nije dogodilo. U našem je interesu da se sa partnerima suprostavimo skretanju Rusije u desno, da se suprostavimo režimu koji napada suseda i koristi energiju kao oružje", rekao je on.

Štajnmajer je istakao da Nemačka nije u ratu, i da je to važno, kao i da se izbegne nuklearna eskalacija.

"Nikome ko je pri svesti ne nedostaje želja za pregovorima o miru, ali situacija je takva da nije dovoljna samo dobra volja. Mir koji bi nagradio Putinovo otimanje zemlje nije mir, značio bi prepuštanje Ukrajinaca tlačenju, i povećao bi i Putinovu glad za daljim, a tu su Gruzija, Baltik, Moldavija. Brzi nepravedni mir nije pravi mir, već bi ojačao one u svetu koji znaju samo za silu, a ne za pravo", podvukao je on.

Štajnmajer je kazao da Putin pokušava da podeli Evropu i da "unosi otrov podele" i u nemačko društvo.

"Ali, moramo izbeći podelu sveta na ’mi protiv njih’, jer to nije u našem interesu. Moramo istovremeno smanjiti ranjivost i zavisnost, ali to ne znači smanjenje umrežavanja sa svetom, već više umrežavanja. Ali ne treba se povezivati sa malim brojem, već većim", rekao je on.

Istakao je da je trenutna situacija veliki test za sve, ali da kriza pogađa pre svega ljude koji su i pre ovog rata vodili bitku za preživljavanje. On je, takođe, pozvao građane Nemačke na jedinstvo u trenutnoj situaciji.

"Jedna stvar je jasna: moraćemo da prihvatimo neka finansijska ograničenja u narednim godinama, a većina ljudi to oseća već duže vreme. Zbog ove krize moramo ponovo da naučimo da budemo skromni", rekao je Šnajnmajer i podsetio da stopa siromaštva raste u celoj zemlji, te da će država pomoći koliko god može onima koji su najviše pogođeni. 

On je istakao da je Nemačka ipak ekonomski jaka zemlja, sa jakim kompanijama i mnogim drugim prednostima, ali da će morati da nauči kako da izađe na kraj sa konfliktnim situacijama, kako na unutarpolitičkom planu, tako i u spoljnim odnosima. 

"Ne treba nam ratni mentalitet, ali nam treba duh otpora", rekao je nemački predsednik i dodao da je za ovo "potrebna jaka i dobro opremljena vojska."

Odgovarajući na nedavne kritike da Nemačka svojim odlukama stavlja sopstvene interese iznad interesa saveznika iz EU, Štajnmajer je poručio da "Nemačka prihvata svoju odgovornost u NATO-u i u EU, što je i pokazala odlukama na polju bezbednosne politke koje je vlada usvojila nakon 24. februara." 

Mediji su preneli da je bilo upadljivo odsustvo nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji i sam, poput Štajnmajera, dolazi iz redova socijaldemokrata (SDP).

Ne samo da događaju nije prisustvovao kancelar, nego ni bilo ko iz njegovog kabineta, kao ni predsednica nemačkog parlamenta Berbel Bas, takođe članica SDP, javljaju agencije.

Štajnmajerov govor o stanju nacije došao je ubrzo nakon njegove prve posete Kijevu od početka sukoba u Ukrajini. 

Na početku rata, nemački predsednik bio je kritikovan zbog mekog stava prema Moskvi, uključujući i optužbe na račun NATO-a za "ratno huškanje" protiv Rusije 2016. godine, kao i zbog podrške kontroverznom gasovodu Severni tok 2. 

On je nakon toga rekao da žali zbog tih stavova i da ruskom predsedniku Vladimiru Putinu treba da se sudi za ratne zločine. Tokom posete Kijevu poručio je da će Nemačka "nastaviti da ekonomski, politički i vojno" podržava Ukrajinu.