Svet
RT Balkan analiza: Šta se krije iza Blinkenove posete Saudijskoj Arabiji?
Blinken se u vodeću zalivsku monarhiju zaputio u pokušaju da popravi odnose dva nekada bliska saveznika, koji se poslednjih godina sve češće nalaze na suprotstavljenim pozicijama
Američki državni sekretar Entoni Blinken nalazi se u trodnevnoj poseti Saudijskoj Arabiji, gde se sastao sa prestolonaslednikom i de fakto liderom te zemlje Mohamedom bin Salmanom.
Razgovor dvojice zvaničnika je bio "otvoren, iskren i pokrio je više regionalnih i bilateralnih pitanja", rekao je neimenovani američki diplomata nakon sastanka, dodajući da je "državni sekretar potegao pitanja ljudskih prava, kako uopšteno, tako i u vezi sa konkretnim slučajevima".
Blinkenova poseta se, slučajno ili namerno, poklopila sa ceremonijom otvaranja iranske ambasade u Rijadu, koja je bila zatvorena punih sedam godina, a do čijeg je ponovnog otvaranja došlo nakon što su Iran i Saudijska Arabija uz posredstvo Kine normalizovale odnose u martu ove godine.
Sporazum Teherana i Rijada predstavljao je vrhunac bliskoistočnog "diplomatskog proleća", koje je nakon višedecenijskih sukoba između lokalnih sila dovelo do smirivanja strasti u tom turbulentnom regionu. Sirijski predsednik Bašar el Asad nedavno je, nakon punih 12 godina, ponovo učestvovao na samitu Arapske lige, zavađene strane u Jemenu ostvarile su (za sada još uvek skromne) kontakte, dok se sve više govori i o normalizaciji odnosa između Turske i Egipta.
Zajednički činilac svih ovih diplomatskih napredaka je to što Sjedinjene Američke Države u njima nisu odigrale skoro nikakvu ulogu. Nakon što je više decenija bio predominantna sila u regionu Bliskog istoka, Amerika se prvi put još kraja Drugog svetskog rata ne nalazi u poziciji da diktira geopolitičke tokove u tom delu sveta.
"SAD svakako brine to što se, posle sedam godina diplomatskog rata, uspostavljaju odnosi Saudijske Arabije i Irana. Rijad godinama unazad traži alternativu za svoj odnos sa Vašingtonom, pogotovo nakon što je Bajden obećao da će izolovati Saudijsku Arabiju. Ono gde Saudijci imaju 'dobre karte' je energetska kriza, pošto je ona članica OPEK+ smanjila je kvote proizvodnje nafte, što je jedan od uzroka Blinkenove posete", kaže za RT Balkan saradnik Instituta za evropske studije Srboljub Peović.
Vašington i Rijad – (ne)potrebni saveznici
Saudijska Arabija je, uz Izrael, decenijama važila za najlojalnijeg i najpouzdanijeg američkog saveznika na Bliskom istoku. Računica je bila jednostavna: Amerikanci su Rijadu pružali zaštitu i oružje, dok su SAD od Saudijaca kupovali povoljnu naftu.
Takva računica u 2023. ima manje smisla nego u bilo kom periodu u poslednjih sedamdesetak godina. S jedne strane, Amerika već godinama svoje potrebe za energentima zadovoljava prevashodno iz domaćih izvora, dok naftu u najvećoj meri uvozi iz obližnjih zemalja poput Kanade. Primera radi, uvoz nafte iz Saudijske Arabije je u 2022. godini činio tek 6,6 ukupnog američkog uvoza tog energenta, odnosno oko 2,7 odsto ukupne američke potrošnje.
Sa druge strane, smanjenje tenzija između Rijada i Teherana, kao i u odnosima sa Asadovom Sirijom, Hutima u Jemenu i Izraelom znači da se saudijsko rukovodstvo danas oseća daleko sigurnije nego što je to bio slučaj do pre samo nekoliko godina. Iako su saudijski zvaničnici nesumnjivo i dalje zainteresovani za kupovinu najsavremenijeg američkog oružja, to pitanje više nema isti značaj kao ranije.
"Ne verujem da će se savez raspasti, ali u isto vreme nema razloga da on bude čvrst kao ranije. Tada smo imali stvaranje Zalivskog saveta za bezbednost, ali i druge pojačane inicijative koje su okretale arapske sile protiv Irana. Više nema potrebe za takvim odnosima", smatra Peović.
Od dodaje i da je Mohamed bin Salman pokrenuo dosta društvenih reformi koje su smanjile uticaj religije na politiku, što je dovelo do toga da se Iran više ne percipira kao toliko velika pretnja kao ranije. Popularni MBS je tako u pojedinim krugovima dobio nadimak "saudijski Ataturk".
Odnosi SAD i Saudijske Arabije doživeli su težak udarac kada je u oktobru 2018. u Istanbulu ubijen saudijski novinar i kolumnista "Vašington posta" Džamal Kašogdži. CIA je optužila Bin Salmana da je naručio njegovo ubistvo, što je tadašnji predsednik SAD Donald Tramp demantovao i pozvao na dalju istragu.
Džozef Bajden, koji je nedugo nakon toga najavio svoju predsedničku kandidaturu, zauzeo je drugačiji stav i osudio je saudijsko rukovodstvo, a tokom kampanje je čak i obećao da će od Saudijske Arabije i njenog lidera napraviti "međunarodnog pariju, što i jesu". Nesumnjivo je da je na Bajdenov čvrst antisaudijski stav uticalo i javno mnjenje unutar Demokratske stranke, koja već duže vreme kritikuje Rijad zbog "kršenja ljudskih prava".
Saudijski prestolonaslednik očigledno nije zaboravio Bajdenove komentare, što se moglo i videti nakon što je nekadašnji potpredsednik preuzeo najvišu političku funkciju u 2021. godine. Nakon izbijanja sukoba u Ukrajini i skoka cena energenata, američki predsednik se prošlog leta zaputio u Rijad kako bi pokušao da popravi odnose sa svojim otuđenim saveznikom, ali u tome uglavnom nije uspeo.
Saudijci su se tokom poslednjih godinu dana okrenuli saradnji sa drugim silama, pre svega Kinom i Rusijom. Rijad i Moskva sarađuju u okviru organizacije OPEK+, gde su više puta suprotno zahtevima Vašingtona koordinisali smanjenje proizvodnje nafte. Peking je postao glavni saudijski spoljnotrgovinski partner, pošto je čak petina njihovog izvoza u 2021. godini završavala u Kini.
"Rijad se približava i Kini, koja u njoj vidi jednog glavnih partnera, pošto Saudijska Arabija nije toliko međunarodno izolovana kao Iran", naglašava Peović.
Saudijska Arabija je pokazala interesovanje i za pristupanje međunarodnim organizacijama koje predvode te dve zemlje, poput BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju.
Normalizacija odnosa Saudijske Arabije i Izraela – puka želja Bajdenove administracije
Još jedna tema o kojoj su razgovarali Blinken i Bin Salman bila je i potencijalna normalizacija odnosa Saudijske Arabije i Izraela.
"Oni su razgovarali o potencijalu za normalizaciju odnosa sa Izraelom i dogovorili su da nastave dijalog o tom pitanju", rekao je neimenovani američki diplomata za Rojters.
Pitanje normalizacije odnosa dva vodeća američka saveznika na Bliskom istoku pominje se od kada su Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati uspostavili diplomatske odnose sa Jevrejskom državom u okviru "Avramovskih sporazuma" pre tri godine. Američki predsednik Donald Tramp tada je bio glavni medijator, a čak su i njegovi najžešći kritičari morali da mu odaju počast za taj diplomatski uspeh.
Očigledno je da i Bajden želi deo tog "diplomatskog kolača". Tome u prilog idu spekulacije da Bela kuća želi se konačni sporazum potpiše do kraja godine, kako je ranije ovog meseca preneo "Aksios", kao i činjenica da su poslednjih meseci Saudijsku Arabiju, osim Blinkena, posetili i šef CIA Vilijam Berns i savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan. Bajden navodno želi da čitav proces bude okončan pre početka aktivne kampanje za predsedničke izbore 2024. godine.
Ipak, postavlja se pitanje koliko je potpisivanje takvih sporazuma u ovom trenutku interesu Saudijske Arabije. Pre svega, jasno je da desničarska vlada u Izraelu nije spremna da pristane ni na najmanje ustupke kada je reč o položaju Palestinaca, što je jedan od glavnih uslova Rijada.
"Mislim da su to želje da se dva stuba američke politike na Bliskom istoku približe, ali to je nemoguće uzimajući u obzir poteze vlade u Izraelu, pogotovo njenog desnog krila. Saudijska Arabija prosto nema veliki prioritet da se pomiri sa Izraelom. Oni su ranije vodile neku vrstu detanta i politike 'dvostrukih koloseka' saradnje sa Izraelom bez priznanja", smatra Srboljub Peović i dodaje "ne vidi zašto bi se Saudijci sada upuštali u takvu avanturu".
Čitavom procesu ne pomaže i činjenica da je Rijad u poslednjih nekoliko meseci obnovio odnose sa Iranom i Sirijom, dve zemlje koje Izrael smatra najvećim pretnjama po svoju bezbednost. Samim tim, zamisli predsednika Bajdena i njegove administracije u ovom trenutku deluju kao daleki san.
