Svet

Zapad nije spreman da pruži Ukrajini bezbednosne garancije

Sadašnji i bivši zapadni zvaničnici kažu da nema konsenzusa oko davanja garancija, niti oko toga šta bi one uključivale i u kom formatu bi bile pružene
Zapad nije spreman da pruži Ukrajini bezbednosne garancije© Tanjug/Javad Parsa/Pool Photo via AP

Ukrajina traži obavezujuće bezbednosne garancije kako bi dugoročno obezbedila opstanak, ali saveznici jednostavno nisu još uvek spremni da joj ih pruže.

Uprkos mesecima razgovora o ovoj temi, zapadni saveznici su i dalje podeljeni oko gotovo svakog elementa odgovora na taj zahtev, reklo je pet evropskih diplomata na koje se poziva "Politiko". Da li bi NATO, kojem Ukrajina teži da se pridruži, trebalo da to razmatra ili bi pojedinačne zemlje, najveće vojne sile, trebalo da daju sopstvene odgovore, da li su garancije bez članstva u NATO vredne i šta se uopšte podrazumeva pod bezbednosnim garancijama?

Sva ta pitanja ostaju otvorena, iako ima samo pet nedelja do važnog samita NATO u Viljnusu, kažu diplomate koje se citiraju u tekstu.

Ukrajina gleda na taj samit kao neku vrstu krajnjeg roka, tražeći od saveznika da se izričito obavežu na skupu na kojem će se razmatrati treba li Ukrajinu primiti u NATO i obezbediti joj usput bezbednosne garancije.

"Treba nam jasan odgovor da je članstvo Ukrajine u NATO-u neizbežno i da neće biti nekakva moneta za potkusurivanje", rekla je zamenica ukrajinskog premijera za evropske integracije Olga Stefanišina.

Podržavaoci Kijeva, međutim, suočavaju se s neprijatnom stvarnošću: mnogi ne žele da daju Ukrajini konkretan vremenski okvir pridruživanja Severnoatlantskoj alijansi u ovom trenutku. Ali ne žele ni da ostave Ukrajince razočaranim ili ranjivim.

Kao rezultat toga, više zapadnih lidera sve više traži bezbednosne garancije i nudi optimistični jezik o članstvu. Ali ispod retorike, stvarno planiranje je zbrkano.   

"Nekad je teško da razumemo o čemu ustvari pričamo", kaže jedan istočnoevropski diplomata.

Ukrajina želi da NATO lideri pruže Kijevu jasnu mapu puta pristupanja članstvu kad se sukob s Rusijom završi i konkretne bezbednosne garancije zapadnih zemalja u međuvremenu.

O potrebi za bezbednosnim garancijama govorili su i neki zapadni lideri: francuski predsednik Emanuel Makron ponudio je nešto između takvih garancija pruženih Izraelu i punopravnog članstva u NATO, dok je britanski premijer Riši Sunak izjavio da saveznici žele da obezbede dugoročne garancije za Ukrajinu.

Ali sadašnji i bivši zvaničnici kažu da nema konsenzusa oko davanja garancija, niti oko toga šta bi one uključivale i u kom formatu bi bile pružene.

Jedan od predloga koji je na stolu je tzv. "Kijevski bezbednosni sporazum", koncept koji je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski razvio sa bivšim generalnim sekretarom NATO-a Andersom Fog Rasmunsenom. Plan podrazumeva ključnu grupu saveznika koji bi dali obavezujuće garancije da će ojačati ukrajinsku odbranu u narednim godinama s vojnom i ne-vojnom pomoći.

Nezavisno od toga, grupa nekadašnjih viših zapadnih vojnih zvaničnika i stručnjaka ponudila je predlog čija je suština u dugoročnoj saradnji i pomaganju Ukrajini da brzo proširi svoju vojnu industriju. Bivši visoki američki zvaničnik koji je zauzimao visoku poziciju i u NATO-u Aleksandar Veršbou objašnjava da bi to bilo nešto slično poput američkih odbrambenih obaveza prema Izraelu i da bi se radilo o prelaznom rešenju dok Ukrajina ne pristupi NATO-u.

Pa ipak, kada političari danas govore o garancijama i uveravanjima oni u suštini pričaju o obavezama da nastave isporuke oružja i obuke, a ne o konkretnim obećanjima u vezi sa ukrajinskom odbranom.

"Češće slušamo o uveravanjima, nego o garancijama. Izgleda da se sve svodi na dugoročno obezbeđivanje sredstava kako bi mogli da se odbrane", komentariše diplomata iz Centralne Evrope.

Obećanja za više naoružanja, međutim, nisu ono što Ukrajina želi. Zelenski umesto toga hoće neraskidiva obećanja koje su kamen spoticanja za NATO.

"Trebaju nam jasne bezbednosne garancije, poput onih koje su dobile Finska i Švedska na putu za članstvo. Te garancije odnosile bi se na prelazni period, pre nego što Ukrajina pristupi NATO-u i kada Član 5 (napad na jednu članicu, tretira se kao napad na sve) kolektivne odbrane počne da se primenjuje na nas", rekla je Stefanišina.

To je deo problema: diplomate su podeljene oko toga da li bi garancije, ili uveravanja, trebalo da budu deo razgovora o članstvu Ukrajine u NATO. Većina ljudi veruje da će se te diskusije voditi van okvira NATO.

"Bez obzira na to da li će garancije biti pomenute u saopštenju NATO ili ne, one će imati indirektan uticaj na alijansu. Dakle, istiskivanje ovog pitanja i pretvaranje da to nije pitanje za NATO ne pomaže", izjavio je centralnoevropski diplomata.

Da li bilo koja zemlja ozbiljno razmatra da obezbedi pune bilateralne bezbednosne garancije Ukrajini, pita se diplomata iz Istočne Evrope.

"Samo garancije iz Član 5 su važne. Dugoročne isporuke oružja nisu bezbednosne garancije", kaže ovaj diplomata.

image