"Volstrit džornal": Kina gradi špijunsku stanicu na Kubi

Kina i Kuba postigle su tajni sporazum o osnivanju špijunske kineske stanice za elektronsko prisluškivanje na ostrvu, tvrde američki zvaničnici upoznati sa strogo poverljivim obaveštajnim podacima, saznaje "Volstrit džornal" uz pojašnjenje da je reč o novom geopolitičkom izazovu Pekinga prema SAD.

Objekat za prisluškivanje na Kubi, udaljene otprilike oko 160 kilometara Floride, omogućio bi kineskim obaveštajnim službama da presreću elektronsku komunikaciju širom jugoistoka SAD, gde se nalaze brojne vojne baze, kao i da nadgledaju saobraćaj američkih brodova.

Zvaničnici upoznati sa ovim pitanjem rekli su da je Kina pristala da plati Kubi nekoliko milijardi dolara kako bi započela izgradnju, dodavši da su dve zemlje postigle načelni dogovor.

"Iako ne mogu da govorim o ovom konkretnom izveštaju, a pominjali smo više puta, ali ovaj potez Kine da ulaže u infrastrukturu širom sveta, može biti i u vojne svrhe, uključujući i ovu hemisferu planete", rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.

Kirbi je istakao da SAD ovakve događaje "pažljivo prate, preduzimaju korake kako bi se suprotstavili, i uvereni su da su u stanju da ispune sve svoje bezbednosne obaveze kod kuće, u regionu i širom sveta".

"Volstrit džornal", međutim, podseća da Kina, za razliku od SAD, poseduje samo jednu vojnu bazu van sopstvene teritorije, a koja se nalazi u Džibutiju.

Analitičari ocenjuju da bi Peking mogao ukazati na to da nova baza u nekoj meri znači izjednačavanje dveju supersila, budući da američki vojni avioni vrše elektronski nadzor iznad Južnog kineskog mora, američki brodovi plove kroz tajvanski moreuz, dok SAD takođe prodaju oružje Tajvanu, gde su razmestili vojnike, a koji Kina smatra svojom provincijom.

Američki zvaničnici opisali su nedavno prikupljene obaveštajne podatke o planiranoj lokaciji na Kubi kao ubedljive, dodaje "Volstrit džornal". Oni smatraju da će baza omogućiti Kini da preereće komunikaciju u vidu mejlova, telefonskih poziva i satelitskih prenosa.

Kineska ambasada u Vašingtonu vesti nije komentarisala, dok ambasada Kube nije odgovorila na zahtev američkog lista za komentar.

Zvaničnici su odbili da daju više detalja o mogućoj lokaciji špijunske stanice, pa čak i da li je izgradnja počela. Nije poznato šta bi Bajdenova administracija mogla da uradi da zaustavi završetak objekta, dodaje američki list.

Vesti o kineskoj špijuskoj stanici dolaze usred zaoštravanja odnosa između Vašingtona i Pekinga, koji su dodatno zategnuti nakon susreta kineskog vojnog broda i američkog razarača u Tajvanskom moreuzu.

Podsetimo, Peking je nedavno i zvanično odbio zahtev Vašingtona za sastavak vrhovnih komandanata kineske i američke vojske na "Šangri la dijalog" azijskom mirovnom forumu, budući da se vrhovni general Li Šangfu nalazi na spisku sankcija već pet godina, što bi, kako su ocenile kineske vlasti, učinilo susret nejednakim.

"Fajnenšel tajms" je prošle nedelje izvestio da je direktor CIA Vilijam Barns boravio u tajnoj poseti Kini pre mesec dana. Kineski predsednik Si Đinping nedavno je svojim bezbednosnim zvaničnicima nedavno poručio da razmotre "najgore" scenarije i pripreme se za "olujno more".

Ovaj događaj mnoge je naveo da se prisete čuvene Kubanske raketne krize 1962, jedan od kritičnih momenata Hladnog rata, a obuhvatala je seriju opasnih incidenata koji su doveli svet skoro na ivicu trećeg svetskog rata 1962. godine.

Prethodilo joj je američko razmeštanje balističkih raketa srednjeg dometa "jupiter" u Turskoj 1961, projektila koji su mogli brzo da stignu do gradova u zapadnom delu SSSR-a, uključujući i Moskvu. U februaru sledeće godine KGB je obavestio sovjetsko rukovodstvo o američkim planovima za rušenje vlade Fidela Kastra na Kubi. Moskva je odgovorila na ove neprijateljske akcije Vašingtona – odlučila je da stacionira redovne vojne jedinice, te određeni broj nuklearnih projektila na kubanskoj teritoriji.

Do oktobra sukob je eskalirao do tačke u kojoj su SAD spremale veliku invaziju na Kubu.