Demografska zima preti Italiji

Kao rezultat decenija ekonomske stagnacije i političkog nemara prema potrebama žena, Italija se godinama unazad suočava sa jednom od najnižih stopa prirodnog priraštaja u Evropi, piše "Fajnenšel tajms".

Italijani i dalje sebe smatraju tradicionalnim i okrenutim porodici, a prema podacima nacionalnog zavoda za statistiku Istat 46 odsto njih želelo bi da ima dvoje dece, ali sa 1,24 deteta po ženi imaju jednu od najnižih stopa prirodnog priraštaja u Evropi. I to godinama unazad.

Prošle godine u Italiji je rođeno 393.000 beba, 1,8 odsto manje nego 2021, 27 odsto manje nego pre 20 godina i najmanje od ujedinjenja Italije 1861. godine.

Poređenja radi, Srbija, u kojoj je demografska kriza takođe jedan od gorućih problema, ima stopu ukupnog fertiliteta od oko 1,48 deteta po ženi, a prošle godine rođeno je 62.250 beba, 0,3 odsto više nego 2021. godine.

Istat upozorava na "krizni scenario" u Italiji sa projekcijama da će broj stanovnika ove zemlje sa 59 miliona pasti na 48 miliona do 2027. godine uz prosečnu starost od 50 godina, što će dodatno opteretiti ekonomiju koja se već bori sa jednim od najvećih dugova u Evropi. Neki nezavisni demografi smatraju da su čak i ove projekcije Istata optimistične i da se oslanjaju na stopu fertiliteta od oko 1,5 deteta po ženi. Za prostu reprodukciju, inače, potrebno je da ova stopa iznosi barem 2,1 odsto.

Desno orjentisana vlada premijerke Đorđe Meloni, čija je partija Braća Italije u kampanji imala moto "Bog, otadžbina, porodica", odlučna je da preokrene ovaj trend i podstakne Italijanke da više rađaju, merama poput smanjenja poreza ili drugih finansijskih benefita.

"Stopa prirodnog priraštaja i porodica su naš prioritet iz jednostavnog razloga jer želimo da Italija ponovo ima budućnost", rekla je prošlog meseca Meloni na konferenciji o demografskoj krizi u Vatikanu.  

Ministarka za brigu o porodici, prirodni priraštaj i jednake šanse Euđenija Marija Ročela konstatuje da je materinstvo u velikoj meri obezvređeno.

"Ako kažem: ja sam majka, nemam priznanje od društva. Ako kažem: ja sam žena od karijere, to je drugačije. Mora da postoji društveno priznanje za one koje kažu: ja sam majka", kaže Ročela.

Uprkos stavljanju problema rađanja u vrh agende italijanske vlade, ekonomisti i demografi sumnjaju da će finansijska podrška i pro-majčinska propaganda biti dovoljni da se podigne stopa prirodnog priraštaja u društvu u kojem se podizanje dece često doživljava kao teško uklopivo sa radom i plaćenim poslom. Ono što Italijankama zaista treba su bolje poslovne prilike i više podrške i od države, ali i od muškaraca sa kojima žive, da usklade poslovne i porodične obaveze, navodi se u tekstu.  

Zamerke su i da vlada više ide ka tome da žene ne rade i ostanu kod kuće čuvajući decu, pre nego da im omoguće da rade i brinu o potomstvu.

Poslednji bejbi-bum u Italiji sa stopom fertiliteta od 2,1 deteta po ženi bio je tokom posleratnog perioda u vreme ekonomskog rasta i društvenog optimizma. Svoj vrhunac je imao 1964. godine kada se rodilo milion beba, dok od sedamdesetih godina prošlog veka stopa prirodnog priraštaja stalno opada.

Na slične demografske trendove evropske zemlje poput Švedske, Nemačke i Francuske odgovorile su povećanjem pomoći za decu, promovisanjem fleksibilnog radnog vremena za žene i podsticanjem jednakosti među parovima u pogledu raspodele obaveza. Danas širom Evrope više stope priraštaja povezane su sa većom zaposlenošću žena dok Italija ima najmanji procenat zaposlenih žena, nešto ispod 52 odsto, čak 20 odsto manje nego Nemačka, na primer.

"Sve je postavljeno sa idejom da su majke kod kuće", kaže demograf sa Univerziteta u Padovi Marija Leticija Tanturi, a od jedne plate teško je živeti.

Malo mesta u državnim vrtićima i preskupi privatni vrtići deo su te priče, koja ne stoji ništa bolje ni u školi gde đaci stari 11 do 14 godina završavaju sa školom u jedan popodne i nemaju nikakve vannastavne aktivnosti u školi posle toga.

Bez odgovarajućeg rešenja za čuvanje dece dok su one na poslu, zaposlene majke često napuštaju posao, prihvataju da rade pola radnog vremena ili na kratkoročne ugovore.

Prema podacima Banke Italije 15 godina posle rođenja prvog deteta, zaposlene majke zarađuju samo polovinu plate njihovih koleginica bez dece sličnih godina, veština i početne plate.