Pao dogovor u EU: Ko ne prihvati migrante plaća 20.000 evra po osobi

Evropski ministri unutrašnjih poslova u Luksemburgu, posle intenzivnih pregovora, postigli su dogovor o dva ključna aspekta reforme migracione politike, piše "Figaro". Naime, postignut je dogovor da zemlje koje ne prihvate migrante na svojoj teritoriji moraju da plate 20.000 evra po osobi.

Dogovor je postignut na sastanku kasno u četvrtak, a na njega se čekalo već sedam godina.

Reforma predviđa sistem solidarnosti među članicama u zbrinjavanju izbeglica i ubrzano ispitivanje zahteva za azil određenih migranata na granicama, kako bi ih lakše vratili u zemlju porekla ili tranzita. Ovim se otvara put za razgovore sa Evropskim parlamentom, kako bi se reforma usvojila pre evropskih izbora u junu 2024.

"Ovo nisu lake odluke za sve koji sede za stolom, ali su istorijske odluke", poručila je nemačka ministarka Nensi Fezer, dok je Komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson pozdravila "veoma važan korak" za Pakt o azilu i migraciji, predstavljen u septembru 2020.

Protiv ovih predloga glasale su Poljska i Mađarska, dok su Bugarska, Malta, Litvanija i Slovačka bile uzdržane, saznaje list, pozivajući se na učesnike pregovora iz Švedske koja predsedava Savetom EU.

Široko evropsko srce: Ko neće da primi tražioce azila, da plati 22.000 evra po osobi

Prethodno su napravljene izmene u tekstu, na inicijativu Italije i Grčke, preko kojih migranti u ogromnom broju stižu u EU.

Italijanski ministar Mateo Pjantedosi rekao je da je zadovoljan što su svi njegovi predlozi prihvaćeni.

"Odbacili smo pretpostavku da će Italija i sve države članice prvog ulaska biti plaćene da zadrže ilegalne migrante na svojoj teritoriji. Italija neće biti prihvatni centar za migrante u ime Evrope", naveo je u saopštenju.

Nije savršeno, ali će "oživeti EU"

Jedna od promena koje su ministri odobrili predviđa obaveznu, ali fleksibilnu solidarnost unutar EU u zbrinjavanju tražioca azila. Od članica se zahteva da prime određeni broj podnosilaca zahteva koji stižu u zemlju EU koja je izložena migratornom pritisku, ili ako to ne učine, da daju finansijski doprinos. 

Planirana novčana nadoknada je oko 20.000 evra za svakog tražioca azila koji nije izmešten. Ove sume bi bile uplaćene u fond kojim upravlja EK, a namenjen je finansiranju projekata za upravljanje migracijama.

Druga promena koju su podržali ministri obavezuje države EU da u centrima koji se nalaze na granicama sprovedu ubrzanu proceduru za razmatranje zahteva za azil - maksimalno 12 nedelja - i to za migrante koji statistički imaju najmanje šanse da dobiju status izbeglice. 

To je slučaj, na primer, sa državljanima Maroka, Alžira, Tunisa, Senegala, Bangladeša i Pakistana, prokomentarisala je belgijska državna sekretarka za azil i migracije. Cilj je da se olakša povratak ovih migranata u zemlju porekla ili tranzita.

Italija i Grčka, kao i neke druge zemlje, zahtevale su da mogu da vrate migrante čije je pravo na azil odbijeno u "bezbedne" treće zemlje kroz koje su prolazili, čak i u odsustvu porodičnih i poslovnih veza između migranta i te zemlje, ali se Nemačka usprotivila ovoj ideji.

Kompromisno rešenje predviđa da je na državama da procene da li sam tranzit predstavlja dovoljnu vezu. 

Francuski ministar Žeral Darmanen, koji je juče hitno morao da napusti sastanak nakon događaja u Ansiju, ocenio je da u predlozima nije sve savršeno, ali da će ovim kompromisom postati efikasniji i da će "oživeti EU".

Pitanje reforme sistema azila vratilo se na vrh dnevnog reda EU zbog povećanog priliva migranata u Uniju nakon završetka pandemije i dolaska oko četiri miliona Ukrajinaca, a trendovi idu ka sve restriktivnijoj migracionoj politici, navodi "Figaro".

Osim toga, događaji poput jučerašnjeg u francuskom gradu Ansiju, kada je sirijski izbeglica nožem ranio četvoro dece i jednu odraslu osobu, podstiču žučnu debatu o pooštravanju kontrola i uslova za prihvat migranata.