Zemlje Evropske unije i dalje se bore da se dogovore o novom paketu antiruskih sankcija, ali i oko toga koliko bi strogo one morale da se sprovode, ocenjuje "Blumberg".
Glavni cilj 11. paketa sankcija EU jeste da se "rupe" u ranijim blokadama popune, ali i da se blok uhvati u koštac sa zaobilaženjem ovih zabrana. Očekivano je da dogovor padne u danima oko samita G7 u Japanu, ali izaslanici EU nisu se o sankcijama usaglasili ni tokom poslednjeg razgovora održanog ove nedelje.
Evropi je najpreče da onemogući Moskvu da zabranjene tehnologije (koje navodno završavaju na bojnom polju) nabavlja preko trećih zemalja, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Jermenije, Kazahstana i drugih država centralne Azije. Zato je Evropska komisija, izvršna ruka EU predložila da novi paket sankcija bude mehanizam koji će ciljati baš na one zemlje koje ne čine "dovoljno" da spreče Rusiju da zaobiđe njihove blokade.
"Ako diplomatski pritisak ne bude efikasan, taj mehanizam bi državama članicama omogućio da usvoje ograničenja izvoza ključne robe. Sadržao bi dve liste: jednu sa ograničenom robom, a drugu sa zemljama u koje se navedene stavke ne mogu poslati", navodi "Blumberg".
Francuska i Nemačka su ipak za nešto labaviji pristup i zalažu se da se podigne granica na kojoj bi EU mogla da sankcioniše neku zemlju, ali isto tako i da se ograniči obim trgovinskih sektora koji novi mehanizam pokriva.
Druga grupa zemalja ne bi uopšte kao metu sankcija postavila države, već kompanije.
Ima onih koji brinu, rekao je jedan od diplomata za "Blumberg", da bi mehanizam mogao da bude toliko razvodnjen da bi zapravo postao previše težak za sprovođenje, i istovremeno slabo sredstvo odvraćanja.
A neke vlade se sekiraju i da bi ciljanje na treće zemlje moglo da našteti odnosima EU sa tim nacijama i da ih još više zbliži sa Rusijom.
Ova debata razotkriva izazove sa kojim se EU suočava u sprovođenju sopstvenih sankcija na oštar i dosledan način u čitavom bloku, a uz to se vidi i da savezu fale i zajednički alati – što dovodi do neujednačene primene, i svođenja ovih zabrana na političku volju samih članica.
U međuvremenu, Mađarska i Grčka insistiraju da neke od njihovih kompanija budu uklonjene sa ukrajinske crne liste "međunarodnih sponzora rata" i upravo zbog toga odugovlače da daju zeleno svetlo za novi paket sankcija.
O tome se žestoko razgovara, bez obzira što lista Kijeva ne znači nikakvo sankcionisanje, i zapravo nema nikakve pravne implikacije.