AFD nastavlja da šokira: Ne priznaju granice s Poljskom?

Desničarska Alternativa za Nemačku (AFD) vrtoglavim političkim uspehom zadaje glavobolje rivalima u zemlji, a šokovi zbog sve veće popularnosti ove partije počinju da se prelivaju i na međunarodnu scenu, tačnije, u susednu Poljsku.

Kako i ne bi kada je liderka AFD-a Alis Vajdel predstavljajući na Tviteru najnovije izborne ankete u Istočnoj Nemačkoj, na taj deo zemlje referirala kao na "Centralnu Nemačku", dovodeći tako u pitanje celovitost poljske teritorije.

"Daleko smo najjača sila u Centralnoj Nemačkoj: ljudi žele da vide da AFD preuzima političku odgovornost", istakla je Vajdel objavljujući rezultate istraživanja po kome njena stranka u tom delu države ima podršku čak 32 odsto građana, odnosno, glasalo bi je duplo više ljudi nego Šolcove socijaldemokrate koji su ostali na 16 odsto glasova.

Vajdelova, međutim, nije napravila nikakav lapsus koristeći izraz "Centralna Nemačka".

Reč je zapravo o tome da nemački nacionalisti ne priznaju legitimitet granica nametnutih 1945. niti granica iscrtanih posle Versajskog sporazuma, pa polažu pravo na teritorije koje sada pripadaju Češkoj i Poljskoj i smatraju ih nemačkim prostorom, što su bili tokom Nemačkog carstva.

Nemačko carstvo, poznatije kao Nemački rajh, trajalo je, naime, od ujedinjenja zemlje 1871. godine, do kraja Prvog svetskog rata, iako se to ime koristilo sve do 1943. godine.

Po ovoj logici, istočna Nemačka zauzima, dakle, delove koji sada pripadaju Poljskoj.

Kako će ova provokacija uticati na odnose Nemaca i Poljaka ostaje da se vidi, ali dve države ni sad nisu u preterano dobrim odnosima, budući da iz Varšave neprestano stižu kritike zbog toga kako Berlin tretira njihovu dijasporu, a tu su i nerešena pitanja reparacija, odnosno ratne oštete koju Poljska potražuje zbog stradanja tokom Drugog svetskog rata.

Sve veća popularnost AFD, a sve manji uspeh Šolcove "semafor koalicije", uz ovakve komentare Vajdelove, najavljuju da se era netrpeljivosti koja vlada između dve nacije neće tako brzo, ni lako okončati.

Desničarska AFD, međutim, ne posustaje, pa tako prema poslednjim podacima sajta "Jurop elekts" koji objavljuje istraživanja javnog mnjenja u državama Evrope - ima podršku 20 odsto građana čitave Nemačke.

Najveća opoziciona sila, odnosno koalicija CDU–CSU (Hrišćansko-demokratska unija i Hrišćansko-socijalna unija) jedina je koja ima više simpatizera, odnosno, da se u ovom trenutku glasa, podržalo bi je 28 odsto birača.

Šolcova SPD ima 16 odsto, Zeleni su na 13 odsto podrške, a zatim ide Levica koju bi glasalo 6 odsto birača. Stranka slobodnih demokrata (FDP) Kristijana Lindnera imala bi samo pet odsto glasova, dok su Slobodni birači izbor za samo 1 odsto građana.