Francuski Senat odobrio je predlog zakona koji bi vlastima omogućio da špijuniraju pojedince uz pomoć mikrofona i kamera instaliranim na laptopovima i pametnim telefonima, i to bez dozvole ili znanja korisnika.
"Figaro" piše da bi se takve metode koristile za nadzor pojedinaca za koje se sumnja da su umešani u određene vrste kriminala, uključujući "terorizam, delikvenciju i organizovani kriminal". Međutim, i pored pomenutih ograničenja, veliki deo opozicije izrazio je ozbiljnu zabrinutost, a predlog zakona već je prošao prvo glasanje u Senatu.
Gi Benaroš iz Zelene stranke poručio je da nove mere ostavljaju "otvorena vrata širokom nadzoru" u Francuskoj.
Jedna nevladina organizacija koja se bavi borbom za digitalne slobode "izrazila je užasnutost" zbog toga što bi zakon pretvorio svaki uređaj u digitalnog "doušnika".
Da situacija bude još gora, zakon sadrži i odredbu kojom država dobija ovlašćenje da koristi geolokacijske podatke na digitalnom uređaju, kako bi mogla da prati kretanje pojedinaca. Senat je, navodno, primenio amandman koji predviđa da se takvo ovlašćenje može primeniti samo na osobe za koje se sumnja da su počinile krivično delo za koje bi mogli da dobiju deset ili više godina zatvora.
Međutim, ovo nije prvi put da francuske vlasti pokušavaju da naruše digitalnu privatnost građana, daleko od toga. Vlada je za vreme pandemije virusa korona pokušala da nagovori kompanije "Gugl" i "Epl" da ukinu pojedine mere zaštite privatnosti, kako bi se pojačao nadzor države.
Uprkos protivljenju 38 grupa civilnog društva, Narodna skupština Francuske nedavno je odobrila korišćenje algoritamskog video nadzora tokom Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine, u nadi da će pomoći brzom otkrivanju "terorističkih aktivnosti ili ozbiljnih povreda bezbednosti".