Kod manjeg dela Škota i dalje živi san o nezavisnosti njihove države. Međutim, političko vozilo u kojem su se vozili škotski nacionalisti slupalo se na spektakularan način, piše u komentaru britanskog "Telegrafa" povodom hapšenja bivše premijerke Škotske Nikole Stardžen.
Zbog "sramotnog spektakla" hapšenja Stardženove, iako je za sada puštena bez optužbe, njena stranka Škotska narodna partija (SNP) je u velikoj nevolji. Naime, njeno hapšenje je usledilo nakon hapšenja njenog supruga, bivšeg izvršnog direktora SNP-a Pitera Murela i bivšeg partijskog blagajnika Kolina Bitija, koji su pušteni bez optužbe do dalje istrage.
Ono što je najšokantnije, ipak, jeste njen strmoglavi pad u nemilost.
Stardžen je bila jedna od najuspešnijih političarki u Škotskoj, koja je, između ostalog, pomogla da se postavi temelj nacionalističkoj struji u škotskoj politici, koju je zatim kao ministarka održavala neverovatnih 8 godina.
Njen mandat obeležili su neprekidni izborni trijumfi na svim nivoima, od lokalnog do državnog. Ipak, piše "Telegraf", kada je napustila funkciju, njena administracija se borila sa istim problemima koji su postojali i kada je stupila na dužnost u novembru 2014. godine - od ogromnog jaza u rezultatima bogatih i siromašnijih učenika u školama, preko nikad dužeg čekanja na važne operacije u bolnicama, do teško prilagodljive škotske ekonomije.
Ostavku na mesto premijerke dala je na brzinski organizovanoj i neočekivanoj konferenciji za štampu u februaru, a iza nje je ostala partija u ruševinama.
Preuzimanje štafete
Čak i pre nego što je postala član škotskog parlamenta 1999. godine, Stardžen je već bila poznato lice u malom svetu škotske politike, dodaje se u komentaru.
Nakon što se bezuspešno kandidovala za nekoliko mesta u lokalnim savetima i Vestminsteru (1992. godine je postala najmlađi kandidat na opštim izborima kada je predstavljala SNP u izbornoj jedinici Šetlston), konačno je došla do Holiruda na prvim decentralizovanim izborima 1999. godine.
Od tog trenutka, Stardžen se pokazala kao dobar potencijalni vođa i uspostavila je bliske lične i političke odnose sa Aleksom Salmondom tokom njegovog prvog boravka na mestu lidera SNP-a. Kako se ističe, njen stil i način ophođenja značajno su se promenili kada je postala članica škotskog parlamenta: u javnosti je delovala manje strogo i više se osmehivala.
Stardžen je došla na čelo stranke 2004. godine, a od 2007. do 2012. godine bila je na funkciji ministra zdravlja Škotske, a kako se ocenjuje u komentaru, tada nije uspela da postigne značajne rezultate.
Ipak, njen uticaj među aktivistima partije, ali i škotskim biračima, nastavio je da raste. Kada je Salmond podneo ostavku nakon poraza na referendumu o nezavisnosti Škotske 2014. godine, postojao je samo jedan kandidat koji je mogao da "preuzme štafetu".
Stardžen je kao premijerka Škotske, samo nekoliko meseci od stupanja na funkciju, predvodila izbornu kampanju SNP-a i dovela stranku do istorijske pobede, osvojivši 56 od 59 mesta u Vestminsteru u Škotskoj i time smanjila uticaj tradicionalnih protivnika, Škotskih laburista, na samo jedno poslaničko mesto.
Godinu dana kasnije, kada je Velika Britanija tesno izglasala izlazak iz EU, a Škotska glasala tri prema dva za ostanak, Stardžen je dobila savršenu priliku da zagovara drugi referendum za nezavisnost.
Retroaktivno analizirajući situaciju, to je bio vrhunac uticaja Stardženove, ocenjuje se u tekstu.
Nestanak sa scene
Svi premijeri Britanije su odbijali da pristanu na njen zahtev za ponovno glasanje, a rukovodstvo njene partije su istovremeno uznemiravale pravne bitke njenog prethodnika Salmonda, koji je završio na sudu zbog optužbi za seksualno uznemiravanje.
Stardžen je stala na stranu žena koje su podnele tužbe, čime je razljutila Salmonda i njegove pristalice. Ipak, činilo se da dramatični događaji imaju malo uticaja na spremnost Škota da glasaju za njenu stranku, a njena reputacija se dodatno poboljšala nakon pandemije, kada se u prenosima uživo redovno obraćala i obaveštavala javnost.
Bila je frustrirana nemogućnošću da sprovede drugi referendum kome je bila toliko posvećena, pa je odlučila da zatraži konačnu odluku od Vrhovnog suda Ujedinjenog Kraljevstva o tome da li je odobrenje britanske vlade apsolutno neophodno da bi škotski parlament organizovao drugo glasanje. Presuda je bila nedvosmislena: jeste.
Uz nagomilane probleme koji su je okruživali, na primer neizgrađeni trajekti u Port Glazgovu, duge liste čekanja u bolnicama, sve veće nestrpljenje aktivista koji podržavaju referendum i veto britanske vlade na njen zakon o transrodnim osobama – Stardžen je nestala sa političke scene.
Može li da se vrati? Glasine da bi ona mogla da prihvati visoku međunarodnu funkciju u UN ili nekoj nevladinoj organizaciji raspršile su se nakon nedavnih dramatičnih događaja.
Mnogo će zavisiti od toga da li će se Nikola Stardžen suočiti sa optužbama i pojaviti pred sudom. U svakom slučaju, hapšenje je bacilo senku na reputaciju žene za koju se ranije verovalo da će Škotsku voditi u nezavisnost, piše britanski "Telegraf".