Bivšeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija novinari su često opisivali kao "živopisnog", "harizmatičnog", pa čak i "drskog". Preminuo je u 87. godini, u bolnici San Rafaele u Milanu, preneo je italijanski list "Korijere dela sera".
Berluskoni je, bez sumnje, bio kontroverzna ličnost koja je oštro delila javno mnjenje, političku scenu, kao i političke analitičare. Njegovi sledbenici isticali su liderske osobine i harizmu Berluskonija. Jedna od njegovih posebnih veština bila je sposobnost da, u isto vreme, održava dobre odnose i sa Rusijom i Sjedinjenim Američkim Državama. Svojevremeno je Berluskoni podržao američku invaziju za Irak.
Na Zapadu je, međutim, naročito poslednjih godina, najčešće maliciozno prozivan kao "Putinov prijatelj".
Berluskoni, koji nije imao dlake na jeziku, nije ostajao dužan svojim kritičarima. "Čujemo provokativne izjave (zapadnih političara), koji govore i o upotrebi nuklearnog oružja (protiv Rusije)... Tužan sam zbog činjenice da u ovom trenutku u Evropi i na Zapadu nemamo sposobne lidere."
Najuspešniji posleratni premijer Italije
Silvio Berluskoni je bio državnik koji je tri puta dobio mandat premijera Italije. Njegov drugi mandat, koji je osvojio 2008, bio je najduži u istoriji Republike Italije.
Berluskoni je bio premijer ukupno devet godina, što ga čini najuspešnijim posleratnim premijerom Italije i trećim premijerom sa najdužim stažom od ujedinjenja Italije, posle Benita Musolinija i Đovanija Đolitija.
Ipak, i pre nego što je postao ime koje će duboko obeležiti italijansku i evropsku političku scenu, Berluskoni je postao poznat ne samo u Italiji, već i u čitavoj Evropi, zahvaljujući tome što je postao vlasnik fudbalskog kluba Milan.
Pre svoje političke karijere, Berluskoni je bio i jedan od najuticajnijih poslovnih ljudi u Italiji: čovek koji je stvorio "Fininvest", medijsku kuću koja je obuhvatala neke od najvažnijih telezivijskih kuća, radio stanica i novina.
Godine 2018. časopis "Forbs" ga je svrstao na listu najbogatijih ljudi na svetu, na 190. mesto, sa neto vrednošću od osam milijardi dolara.
Njegova politička karijera počinje ranih 90-tih godina prošlog veka, kada je Italiju potresao niz korupcijskih skandala kojima se okončala dugogodišnja vladavina demohrišćana i socijalista. Berluskoni je u tome prepoznao priliku za meteorski uspeh i osnovao stranku Forca Italija (Napred, Italijo). Premijer Italije postao je prvi put 1994. godine.
Berluskonijev treći mandat je koincidirao sa izbijanjem globalne ekonomske krize, koja je naročito teško pogodila Italiju.
Kriza iz 2008. godine dovela je do naglog pada Berluskonijeve popularnosti. Nakon što je, u jesen 2011, kriza eskalirala u zemljama evrozone, Berluskoni je izgubio većinu u italijanskom parlamentu i podneo ostavku.
Neformalno sa Putinom
Časopis "Forbs" zabeležio je da je, krajem juna 2015, Berluskoni privatno "ponovo posetio svog starog prijatelja, ruskog predsednika Vladimira Putina." Njih dvojica su vikend proveli neformalno, u gostinskoj rezidenciji "Gaspromnjefta" na Altaju.
"Detalji o poseti nisu saopšteni," izvestio je "Forbs", ali je "Kremlj tradicionalno toplo govorio o bivšem šefu italijanske vlade, koji je postao najbliži drug i saveznik ruskog lidera na Zapadu."
Šestog juna 2015, uoči posete Milanu, Vladimir Putin je u intervjuu za "Korijere dela sera" objasnio zašto mu je bilo tako lako da komunicira sa Berluskonijem i na čemu se zasnivao njihov "prijateljski odnos". Prema Putinu, najvažnija stvar u tome bila je obostrana, "iskrena želja da grade dobre međudržavne odnose, bez obzira na unutrašnju političku situaciju."
Pre toga, u januaru 2013, Berluksoni je dao intervju TV kanalu "Juronjuz" nazivajući Putina nazvao "najboljim političarem na međunarodnoj sceni": "On je najbolji političar na međunarodnoj sceni, njegov imidž (na Zapadu) je suprotnost onome što on zaista jeste. Imati takvog predsednika je istinski uspeh za Rusiju."
Ko je kriv za rat u Ukrajini
S druge strane su Berluskonijevi uobičajeno loši odnosi sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim: "Da sam i dalje na čelu vlade, ne bih tražio sastanak sa Zelenskim, jer je ukrajinski predsednik kriv za sukob sa Rusijom."
Berluskoni je izazvao novu buru u septembru prošle godine, kada je izjavio da je "Putin gurnut u ovaj sukob" i da on samo želi "pristojne ljude" na čelu Ukrajine, preneo je Rojters.
"Nikada ne bih razgovarao sa Zelenskim, jer smo svedoci razaranja njegove zemlje i pokolja njenih vojnika i civila", ponovio je tada Berluskoni novinarima.
Bivši italijanski premijer je naveo i da je svojevremeno pokušao da ubedi ruskog predsednika Vladimira Putina "da se pridruži Evropi", jer je smatrao da je "Rusija po svemu evropska država."
U "živopisne" crte ličnosti Berluskonija spadaju i njegove čuvene "bunga bunga žurke", na kojima je učestvovao. One su mu, međutim, u Italiji samo davale na popularnosti.
Berluskoni je svojevremeno optužen da je na žurkama plaćao prostitukama za seksualne usluge. Ove optužbe su kasnije odbačene.
Predsednik Rusije Vladimir Putin prokomentarisao je afere Berluskonija tokom sastanka Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj". Na pitanje o Berluskoniju, Putin je odgovorio krajnje neposredno: "Sudi mu se zbog avantura sa ženama. Da je homoseksualac, niko ga ne bi dirao."