Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena razvija plan reforme Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN), za koji američki zvaničnici veruju da će ojačati poverenje u vodeće međunarodno telo današnjice.
Linda Tomas-Grinfild, američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama, konsultuje se da predstavnicima dugih zemalja u toj organizaciji kako bi čula njihove stavove o eventualnom proširenju SB UN, u primeri za redovno jesenje okupljanje svetskih lidera u Generalnoj skupštini.
Američki predlog, koji uključuje proširenje broja stalnih članova SB UN za još šest država (doduše bez prava veta), predstavlja pokušaj američke diplomatije da "odgovori na široko rasprostranjeno nezadovoljstvo trenutnim sastavom tog tela i njegovom nesposobnošću da reši globalne sukobe", piše "Vašington post".
Od kada su Ujedinjene nacije formirane nakon Drugog svetskog rata, SAD, Francuska, Velika Britanija, Kina i Sovjetski Savez - kasnije Rusija - imaju pravo da, kao stalne članice SB UN, stave veto na bilo koji predlog odluke tog tela. Nestalne članice tog tela ne poseduju istu moć.
Aktuelna američka administracija zalaže se za reformu i pored tradicionalnog protivljenja stalnih članica, koje ne žele da njihov uticaj bude smanjen, navodi vašingtonski list.
Savet bezbednosti nije uspeo da ispuni svoje ciljeve, a "što uticaj UN bude nastavio da pada, to će svet postati podeljeniji i kompetitivniji", rekao je direktor za UN pri Međunarodnoj kriznoj grupi Ričard Gouan.
Predsednik Bajden je podržao dodavanje novih stalnih mesta u Savetu bezbednosti, uključujući mesta za Afričke i Latinoameričke države, na zasedanju Generalne skupštine UN u septembru.
"Došlo je vreme da ova institucija postane inkluzivnija", rekao je on, pozivajući stalne članice SB UN da ograniče upotrebu svog prava veta na "retke i izvanredne situacije".
Neimenovani američki diplomata rekao je za "Vašington post" da američka administracija, predvođena ambasadorkom Tomas-Grinfild, pokušava da "postigne konsenzus kada je reč o osetljivim i kredibilnim predlozima koji bi zaista mogli da se ostvare".
Predlog je deo šire američke inicijative reformi međunarodnih organizacija, uključujući i finansijske poput Svetske banke, kako bi promovisali efektivnije rukovođenje ne samo bezbednosnim, već i izazovima povezanim sa klimatskim promenama i zdravstvenim rizicima.
"Mi želimo da te institucije funkcionišu, kako bi mogli da vodimo debate i pokušali da rešimo međunarodne sukobe", rekao je američki zvaničnik. "Moramo da budemo otvoreni kada je reč o uspesima i neuspesima koje smo imali prethodnih godina, ali je neupitno da je te institucije bolje imati nego nemati".
Moć Saveta bezbednosti UN leži u činjenici da su njegove rezolucije obavezujuće, za razliku od onih koje donosi Generalna skupština. Pored pet stalnih članica, njega čini i deset nestalnih, koje se biraju na period od dve godine.
Vodeće zemlje u razvoju, među kojima se nalaze Brazil i Indija, zalažu se za reformu SB UN zato što, kako oni tvrde, koja ne predstavlja interese "Globalnog juga" - Afrike, Azije i Latinske Amerike - na adekvatan način.
Odlazeći brazilski ambasador u UN Ronaldo Košta Filjo rekao je da su problemi Saveta bezbednosti "daleko dublji od onih koji su viđeni od početka rata u Ukrajini", koji je nazvao "rezultatom fragmentacije u međunarodnom poretku".
"Svi mi imamo interes da multilateralne institucije, koje su nam dobro služile više od 80 godina, ne izgube na značaju", rekao je on. "Reforma SB UN za mene znači da se Globalni jug oseti kao da igra značajnu ulogu u očuvanju sistema."
Dok Tomas-Grinfildova vodi svoje konsultacije, Bajdenova administracija još uvek nije objavila konkretan plan reforme, ali su u Vašingtonu ranije podržali stalno članstvo Nemačke, Japana i Indije, tvrde zvaničnici.
Predstavnici Francuske i Velike Britanije podržavaju te tri države, ali i Brazil, kao i najmanje jednu afričku državu.
Ono što je "ostalo neizrečeno" je činjenica da se Amerikanci ne zalažu da te zemlje u Savetu bezbednosti dobiju i pravo veta. Takva pozicija osigurava da će, ukoliko reforma bude postignuta, nove stalne članice dobiti povećani uticaj, ali bez "razvodnjavanja" uticaja dosadašnjih članica.
"Bilo kakva reforma Saveta bezbednosti će umanjiti uticaj Zapada. To je realnost", rekao je neimenovani diplomata u Ujedinjenim nacijama za VP. "Sada je pitanje da li se za to zaista zalažemo? Da li je to samo retorika ili smo zaista ozbiljni kada je u pitanju reforma?"
Američki predlog dolazi u trenutku kada dolazi do značajnih promena u odnosima Vašingtona za zemljama u razvoju. Iako se Bajdenova administracija često hvali time što je formirala "zapadnu koaliciju koja je Rusiji uvela sankcije", većina zemalja u svetu joj se u tome nije pridružila i nastavlja da trguje sa Moskvom.
Dok postoji široko rasprostranjen konsenzus da bi Savet bezbednosti trebalo reformisati, sadržaj izmena daleko je kontroverzniji. SB UN je do sada reformisan samo jednom, kada je šezdesetih dodato još četiri nestalna mesta.
Reformu su, barem načelno, podržali i britanska ambasadorka Barbara Vudvord, kao i njen francuski kolega Nikola de Rivijer.
Pošto je reč o promeni Povelje, bilo koja reforma morala bi da dobije podršku najmanje 128 od 193 države članice UN, a morala bi da bude i ratifikovana od strane svih pet stalnih država članica UN. To znači da bi izmene morao da odobri i američki Senat, gde bi se one prema Gouanovim rečima provele kao "grudva snega u paklu".
Problem predstavlja i izgradnja konsenzusa među državama koje bi mogle da ostanu bez statusa stalne članice u korist svojih regionalnih rivala - poput Italije, Južne Koreje i Pakistana - koje podržavaju francusko - britanski predlog "Ujedinjeni u konsenzusu". Reč je o planu koji ne uključuje dodavanje novih stalnih članica, već povećanje broja onih sa nestalnim statusom.
"To je nedemokratski, ne poštuje princip jednakosti i u suprotnosti je principima suverene jednakosti država koje su potpisnice Povelje", rekao je predstavnik Pakistana Munir Akram. Pakistan se prevashodno suprotstavlja stalnom članstvu Indije u SB UN, naglašava "Vašington post".
"Mi ne mislimo da bi države trebalo da stalno budu u Savetu bezbednosti, zato što onda ne snose odgovornost za svoje ponašanje", dodao je on.
S druge strane, afričke zemlje, koje čine oko 30 odsto ukupnog članstva UN, zalažu se da taj kontinent dobije dva stalna predstavnika sa pravom veta, ali nisu objavile koje bi to države mogle da budu.
Rusija i Kina su takođe podržale reformu SB UN, ali kako piše "Vašington post" "analitičari veruju da bi Kina svoju podršku mogla da uskrati ako jedna od novih stalnih članica bude Japan".
Pojedini stručnjaci smatraju da ni reforma Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija neće biti dovoljna da ubedi zemlje u razvoj da se njihovi interesi shvataju ozbiljno.