Svet
Evropa čeka beli dim iz Bele kuće: Ko će naslediti Stoltenberga?
O konsenzusu o budućem šefu vojne alijanse izgleda da nema ni traga, dok se Vašington i dalje nije izjasnio kog će kandidata podržati
Evropa čeka beli dim iz Vašingtona, piše "Politiko", u najavi da će generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg posetiti Belu kuću u utorak, kada bi se moglo utvrditi hoće li taj Norvežanin ostati na čelu zapadnog vojnog saveza.
Razgovori o tome ko će naslediti Stoltenberga kada se njegov mandat završi u septembru se u Evropi vode već mesecima, ali se Amerika do sada nije jasno oglasila o tom pitanju.
"Ipak, Bajden ne može zauvek da bude neodlučan. Dok se šef NATO-a tehnički bira konsenzusom, podrška Bele kuće ima veliku težinu", navodi proamerički medij.
Dok neke članice napominju da je krajnje vreme da na čelu NATO-a osvane novo lice, posao generalnog sekretara Alijanse, tradicionalno rezervisan za Evropljane, postao je veoma osetljiv, piše "Politiko", ali navodi da bi odluku trebalo doneti pre godišnjeg NATO supa u julu. Stoga su, kako navodi, svi pogledi uprti u Vašington.
"Idealni" danski kandidat neće posao
"Politiko" navodi da više od jednog kandidata koji su izjavili da nisu zainteresovani za ovaj posao ipak ostaje u trci. Stoltenberg, koji se nalazi na poziciji šefa NATO-a već skoro deceniju, u više navrata je izjavio da namerava povratak u Norvešku, ali još jedan njegov mandat nije u potpunosti isključen.
Danska premijerka Mete Fredriksen se u diplomatskim krugovima često spominje kao mogući kandidat.
To što je ona žena, Evropljanka i snažan pristalica naoružavanja Ukrajine koji ipak ne ide u ekstreme "Politiko" smatra za optimalne kvalifikacije, dodavši da je njena nedavna poseta Vašingtonu izazvala mnoge spekulacije njenoj budućoj poziciji.
Iako je Fredriskenova je u prestonici SAD izjavila da je ne zanima ni jedan posao sem onog koji trenutno obavlja, četiri diplomatska izvora reklo je za "Politiko" da je njeno ime i dalje u opticaju, uz napomenu da za to postoje prepreke.
"Turci bi možda želeli da blokiraju danskog kandidata", rekao je visoki srednjoevropski diplomata, dodavši da u određenim delova juga i istoka nisu preterano zagrejani za tu ideju.
"Politiko" podseća da postoje određene napetosti između Ankare i skandinavskih zemalja zbog nevoljnosti Turske da pusti Švedsku u Alijansu, ali i sa Danskom specifično nakon incidenta u kome su skandinavski ekstremisti spalili Kuran i tursku zastavu u Kopenhagenu.
Iz Turske se, međutim, ove spekulacije odlučno demantuju. "To su tračevi, i tačka", izjavio je jedan turski zvaničnik, napomenuvši da Ankara nije upitana za stav o kandidaturi Fredriksenove.
Ambicije britanskog ministra odbrane
Sa druge strane, britanski ministar odbrane Ben Volas javno je govorio da je zainteresovan za tu poziciju, ali je naišao na mlak odziv. "Politiko" napominje da su neke EU zemlje potpisale da će se usprotiviti ne-EU kandidatu.
Ni predsednik SAD Džozef Bajden nije delovao preterano zagrejano za Volasovu kandidaturu.
"Možda, videćemo", odgovorio je Bajden na pitanje o kandidaturi britanskog ministra odbrane, napomenuvši da izboru novog generalnog sekretara mora prethoditi konsenzus unutar Alijanse.
"Džoker" opcije?
"Politiko" navodi da se, pored Fredriksen i Volasa, u nešto manjoj meri pominju i imena estonske premijerke Kaje Kalas i španskog premijera Pedra Sančeza, ali napominje da određeni broj prominentnih članica nije oduševljen ni jednom opcijom.
Ni među sagovornicima "Politika" izgleda da ne postoji saglasnost.
Jedan severnoevropski diplomata smatra da i Volas i Fredriksenova imaju dobre kvalifikacije, drugi srednjoevropski visoki zvaničnik ocenjuje da će se izbor odložiti do izbora u EU naredne godine, dok treći istočnoevropski diplomatski izvor navodi da će Stoltenberg pre biti smenjen nego što će se njegov mandat produžiti do 2024.
U međuvremenu, NATO saveznicima ostaje da čekaju beli dim iz Bele kuće.
