Novi razdor među članicama NATO napravila je i danska premijerka Mete Frederikson, koja, iako važi za favorita u trci za mesto novog generalnog sekretara Alijanse, Poljskoj ipak nije po volji.
"Poljska brine jer želi da se na čelo Alijanse postavi lider sa istočnog krila NATO, ali i zbog pritužbi da Danska nije ispunila svoje obaveze koje se tiču finansijskih izdvajanja za odbranu. A nakon 15 godina koje su bivši nordijski premijeri proveli na čelu saveza, Varšava je oprezna s idejom da na to mesto postavi još jednog Skandinavca", piše "Volstrit džornal", pozivajući se na izjave evropskih zvaničnika.
Frederiksen, koja je prošle nedelje posetila Belu kuću, smatra se omiljenim kandidatom za funkciju naslednika Jensa Stoltenberga.
Ali, kako ističe "Volstrit džornal", sve veći broj država na istočnom krilu NATO zabrinute su jer njena potencijalna kandidatura, iako je uglavnom zaslužena, podriva potrebe Alijanse suočene sa sukobom Rusije i Ukrajine i shvatanjem ranjivosti tih zemalja širom Evrope.
Druge zemlje, uključujući Francusku i Litvaniju, neodlučne su oko toga koga će podržati, ali evropski zvaničnici tvrde da su Poljaci sasvim sigurni i odlučni da će se pobuniti protiv kandidature Frederiksenove.
Poljska, kao i druge zemlje koje su geografski bliže Rusiji, veruje da bi Alijansa Moskvi poslala snažnu poruku kada bi za generalnog sekretara NATO postavila političara iz zemlje koja je nekad bila deo Sovjetskog Saveza. Tako je nekoliko država, kao alternativu danskoj premijerki, ponudilo estonsku premijerku Kaju Kalas.
Nekoliko zapadnih nacija, međutim, oprezno je jer se boji da bi imenovanje generalnog sekretara sa istočnog krila Evrope bilo previše provokativno, budući da vođstvo Alijanse donosi na sam prag Rusije.
Vlada poljskog predsednika Andžeja Dude nezadovoljna je i što Danska koju vodi Frederiksen nije ispunila finansijske ciljeve za odbranu koji se očekuju od članica NATO. Kopenhagen je od prošle godine priznao da postoje nedostaci u sposobnosti države da se brani i obavezao se da će trajno povećati izdvajanja za vojsku na 2 odsto BDP što je ujedno i standard Alijanse.
Članice istočnog krila - Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska, samo su među samo desetak članica NATO-a uključujući i SAD koje su ispunile taj standard, što pojačava brigu istoka da Evropa nije dobro opremljena za dugoročni vojni obračun sa Rusijom.
Norvežanin Jens Stoltenberg postao je generalni sekretar još 2014. godine, a njegov mandat je dva puta produžen kako NATO ne bi gubio kontinuitet tokom napetih odnosa sa Rusijom.
Njegov prethodnik, bivši danski premijer Anders Fog Rasmusen , bio je na toj funkciji od 2009.
Ako Fredriksen dobije bar jedan četvorogodišnji mandat, NATO bi imao Skandinavce na čelu Alijanse gotovo dve decenije. Sudeći po izvorima "Volstrit džornala" Poljska veruje da je to previše.