Nemačka je predstavila svoju prvu strategiju nacionalne bezbednosti, u kojem navodi Rusiju kao glavnu pretnju po svoju i "evro-atlantsku" bezbednost.
"Današnja Rusija je za sada najznačajnija pretnja miru i bezbednosti u evroatlantskom području", stoji u strateškom dokumentu nemačke vlade, koji se takođe bavi energetskom sigurnošću i pristupom sirovinama i tehnologiji, prenosi "Blumberg".
Novi plan, koji sadrži 70 strana, obavezuje Nemačku da odvaja dva odsto svog bruto domaćeg proizvoda na vojsku, ali samo u okviru "višegodišnjeg proseka". Takođe označava Bundesver, odnosno nemačke oružane stranke, kao "kamen temeljac evropske konvencionalne odbrane", navodi "Fajnenšel tajms".
U saopštenju kabineta kancelara navodi se da se nova strategija zasniva na tri stuba: jačanju sposobnosti Nemačke da se brani, jačanju njene otpornosti — kako u vidu smanjenja zavisnosti od određenih zemalja po pitanju sirovina energije, tako i diverzifikacijom lanaca snabdevanja, i jačanju sajber odbrane — i fokusiranju na održivost.
Podsetimo, Olaf Šolc je svoj veliki "zaokret", odnosno istorijsku promenu u nemačkom pristupu odbrani i bezbednosti najavio nakon početka ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini, što je izazvalo šok u zemlji čija je politika od kraja Drugog svetskog rata bila primarno pacifistička.
"Fajnenšel tajms" napominje da je plan za stvaranje strategije nacionalne bezbednosti prethodio sukobima u Ukrajini, ali je eskalacija, kako navodi, dala novi podsticaj toj ideji jer je najveća evropska ekonomija bila primorana da se suoči sa odricanjem jeftinog ruskog gasa.
Šolc i drugi visoki članovi njegove tročlane koalicije pozdraviće nastanak strategije kao prekretnicu.
"Proces je bio uspešan jer znači da je svako ministarstvo bilo prinuđeno da preispita sopstvenu politiku u kontekstu bezbednosti", rekao je za FT neimenovani visoki nemački zvaničnik.
"To je pojašnjenje za nas, za naše saveznike, a takođe i za naše protivnike — tako da znaju šta su crvene linije", dodao je.
Međutim, proces je bio uzdrman nesuglasicama unutar Šolcove nestabilne vlade. Ideja o stvaranju saveta za nacionalnu bezbednost, koji bi omogućio hitrije i oštrije donošenje odluka, odbačena je nakon nesuglasica između Šolca i njegove zelene ministarke spoljnih poslova Analene Berbok.
Vlada je takođe duboko podeljena po pitanju Kine, uključujući to kako pristupiti dubokoj zavisnosti nemačke industrije motora i hemikalija od kineskog tržišta. Zasebna strategija za Kinu, koja bi trebalo da bude objavljena kasnije ove godine, takođe je izazvala beskrajne prepirke među nemačkim zvaničnicima, ocenjuje "Fajnenšel tajms".
Za razliku od Rusije, dokument navodi da, iako su se "elementi rivalstva i konkurencije povećali poslednjih godina", Kina "ostaje partner bez koga se ne mogu rešiti mnogi od najhitnijih globalnih izazova", prenosi "Blumberg".
Kritičari kažu da je strategija nacionalne bezbednosti dobra ideja, ali da će najverovatnije završiti kao propuštena prilika.
"Meseci i meseci kašnjenja su prethodili postizanju saglasnosti", rekao je Norbert Rotgen, visoki član Bundestaga iz opozicione CDU i dodao: "[Ali] suštinski su se složili oko najosnovnijeg zajedničkog imenioca".