Svet
I posle Stoltenberga - Stoltenberg: NATO ne može da se dogovori o novom generalnom sekretaru
Države članice NATO-a ne mogu da se dogovore o nasledniku aktuelnog generalnog sekretara, tako da je u produženje Stoltenbergovog mandata u ovom trenutku najrealnija opcija
Lideri NATO zemalja sve su bliži odluci da produže mandat Jensa Stoltenberga na čelu tog vojnog saveza, pošto postaje sve izvesnije da neće moći da postignu dogovor oko njegovog naslednika pre samita u Vilnjusu u junu.
Stoltenberg, koji se u utorak u Vašingtonu sastao sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, na čelu Alijanse se nalazi od oktobra 2014. godine. Iako je javno rekao da "nije zainteresovan" za produžetak mandata, nekadašnji norveški premijer nije nedvosmisleno odbacio takvu mogućnost.
"Zbog očuvanja kontinuiteta, to ima smisla", rekao je neimenovani zapadni diplomata za "Fajnenšel tajms". "On bi to uradio, on je čovek od dužnosti."
Debata o Stoltenbergovom potencijalnom nasledniku, čiji se mandat završava u oktobru, iskrsla je u delikatnom trenutku sa severnoatlantski savez. Odnosi Zapada sa Rusijom i Kinom lošiji su nego u bilo kom trenutku u poslednjih tridesetak godina, dok su članice tog saveza duboko podeljene po pitanju potencijalnog članstva Ukrajine.
Kompleksna geopolitička situacija i nemogućnost zemalja članica da pronađu kompromisnog kandidata znači da su šanse da će Stoltenbergov mandat biti produžen četvrti put sve veće, kako bi se konačna odluka o njegovom nasledniku odložila za narednu godinu, navodi FT.
"Stoltenberg je do sada bio odličan generalni sekretar i ne vidim razlog za stvaranje dodatne nestabilnosti u ovom trenutku", rekao je ministar spoljnih poslova jedne NATO države.
Dok se na čelu vojne komande Alijanse uvek nalazi oficir iz Amerike, kao vojno najmoćnije države u savezu, mesto generalnog sekretara rezervisano je za Evropljane.
Mogućnost produženja Stoltenbergovog mandata postala je realnija nakon što kandidature danske premijerke Mete Frederiksen i britanskog ministra odbrane Bena Volasa nisu dobile podršku svih članica saveza.
Dok neke države smatraju da na čelo NATO-a treba da dođe žena, drugi misle da je red došao na kandidata iz Istočne Evrope, navodi FT.
Većina članica, među kojima se nalaze i Sjedinjene Države, veruju da bi funkcija trebalo da pripadne aktuelnom ili nekadašnjem šefu države ili vlade, potvrdilo je više zvaničnika.
Izbor je otežan i zbog činjenice da bi potencijalni kandidat morao da dobije podršku vlade zemlje iz koje dolazi.
Francuska i Nemačka su podržali Frederiksen, predstavljajući je kao evropskog kandidata, iako neke zemlje na istoku kontinenta nisu impresionirane danskom premijerkom. Ali predsednik Bajden nije podržao njenu kandidaturu dok je bila u Beloj kući prošle nedelje, tvrde izvori "Fajnenšel tajmsa".
"Ko će biti sledeći generalni sekretar? Ne postoji neko uputstvo za to", rekao je Volas u utorak, dodajući da ima "dosta odličnih kandidata".
On je rekao da je moguće da će odluka biti odložena za nakon samita Alijanse u julu. "Ko zna? To bi moglo biti odlučenu u Vilnjusu, a moglo bi biti odlučeno i u oktobru. Zavisi".
Portparolka Bele kuće Karin Žan-Pjer je rekla da je Stoltenberg "uradio odličan posao", ali je dodala da "Bajden još nije doneo bilo kakvu odluku" o njegovom nasledniku.
Produžetak Stoltenbergovog mandata bi aktuelnom generalnom sekretaru omogućio da privrede kraju proces pristupanja Švedske NATO-u, koji Turska i dalje blokira, piše "Fajnenšel tajms".
Produženje mandata bi značilo da će odluka o novom generalnom sekretaru biti odložena do narednog samita u Vašingtonu, koji je zakazan za april. Tom prilikom će biti obeležena 75. godišnjica osnivanja Alijanse.
"Mi smo svesni da ćemo u nekom trenutku morati da pustimo Stoltenberga da ode i da mu izaberemo naslednika", rekla je ministarka odbrane Holandije Kajsa Olonhren.
Stoltenberg je navodno nezadovoljan zato što i dalje nema nikakvu informaciju o svojoj budućnosti i potencijalnom nasledniku, između ostalog i zato što mandati njegovih saradnika uskoro ističu, te će morati da traži nove.
