Svet
Debata koja sve troši: Učestali pozivi Bajdenu da ubrza ulazak Ukrajine u NATO po izraelskom modelu
Neke članice vojnog saveza žele da odrede rok za pridruživanje Ukrajine, ali tek nakon završetka sukoba
Američki predsednik Džozef Bajden, koji više od godinu dana hvali jedinstvo NATO-a prema Ukrajini, našao se pomalo izolovan kada je u pitanju jedna ključna tema unutar Alijanse: kada i kako će se Kijev pridružiti grupi.
Bajden, koji je oprezan u pogledu uvođenja NATO-a u direktan sukob sa Moskvom, nastojao je da zadrži status kvo koji postoji više od decenije: nejasno obećanje da će se Ukrajina, sada verovatno najmoćnija vojna sila u Evropi, na kraju pridružiti Alijansi, ali bez utvrđenog roka.
Sada se, piše "Njujork tajms", sve glasnije čuju zahtevi Bajdenu da podrži znatno brži i sigurniji put ka članstvu Ukrajine. Za američkog predsednika, sve opcije nose znatne rizike i kose se sa njegovom željom da izbegne podele u NATO i naredbom da se izbegne "treći svetski rat".
Mnogi saveznici, posebno iz zemalja koje se graniče sa Rusijom, žele da pruže Ukrajini snažnija politička obećanja u vezi sa članstvom uoči samita NATO sledećeg meseca u Vilnjusu u Litvaniji. Neki žele plan i konkretne ciljeve koje Kijev treba da ispuni, ali tek kada se sukob završi, rekli su zvaničnici Bajdenove administracije.
Krisjanis Karins, premijer Letonije rođen u Americi, rekao je da je "jedina šansa za mir u Evropi kada Ukrajina bude u NATO-u". Govoreći u sredu na strateškoj konferenciji u Rigi, on je rekao da svaki drugi ishod neizbežno znači da će se "Rusija vratiti".
Zvaničnici se nadaju da, kada Ukrajina postane punopravni član Alijanse, Rusija više neće biti "pretnja" jer se napad na jednu zemlju NATO-a smatra napadom na sve. Članstvo Ukrajine postalo je "debata koja sve troši", kako u Evropi, tako i unutar Bajdenove administracije, rekao je jedan visoki američki zvaničnik koji je duboko uključen u diskusije.
Samo je Nemačka u potpunosti stala na Bajdenovu stranu, iako i nekoliko drugih saveznika ima svoje tihe sumnje u vezi sa spremnošću Ukrajine da se u potpunosti pridruži Alijansi – i rizicima da bi zemlje NATO-a mogle biti direktno uvučene u sukob sa Rusijom u budućnosti.
U magli memoranduma i sastanaka, nekoliko američkih zvaničnika, predvođenih državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, izgleda da je zauzelo stav da će Bajdenova administracija biti primorana da bude konkretnija o putu Ukrajine ka članstvu.
Administracija američkog predsednika navodno se zalaže za "izraelski model", što znači vremenski ograničenu posvećenost održavanju priliva zapadnog oružja Kijevu, piše "Njujork tajms".
Moguća "posvećenost" Kijevu bila bi kraća od desetogodišnjeg sporazuma koji je potpisan sa Izraelom, navodi se u izveštaju lista.
Protivnici ulaska Ukrajine u NATO su zabrinuti da bi to dodatno eskaliralo krizu sa Moskvom. Ruski zvaničnici za sukob u Ukrajini krive Zapad i širenje NATO na istok.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je navodno zapretio da će bojkotovati predstojeći samit NATO-a ukoliko njegovoj zemlji ne bude data mapa puta za članstvo.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, koji se sastao sa američkim liderom ranije ove nedelje, navodno je Kijevu predložio "kompromisni" predlog. To bi podrazumevalo obećanje da će se održati dotok oružja bez obzira na ishod ukrajinske ofanzive koja je u toku.
Zastupljenost Kijeva u bloku takođe bi bila podignuta na nivo saveta, što je Rusija imala pre nego što su se njeni odnosi sa Zapadom pogoršali. Tada bi "Ukrajina mogla da igra ulogu unutar NATO-a koju je nekada igrala Rusija", sugeriše list.
