Američki časopis "Tajm", "uprkos ideološkim neslaganjima", svrstao je harizmatičnog kubanskog revolucionara Ernesta Če Gevaru među 20 najvećih svetskih ikona i heroja 20. veka. Ubistvo Če Gevare u Boliviji, u režiji i pod komandom CIA, samo je zapečatilo ono što je nešto kasnije sociolog Majkl Levi nazvao "mitom o Čeu".
Kako primećuje sociolog, uporni "mit o Čeu" uvek iznova oživljava, zasnivajući se većinom na stvarnim podacima o njegovoj ličnosti i njegovom neobičnom životu. Če Gevarin životni put duboko intrigira i stalno privlači nove generacije sledbenika.
Prema Leviju, Če Gevara je bio kompleksna ličnost, koja je zagovarala nasilje da bi ostvarila ideju kolektivnog dobra. Bio je "idealistički intelektualac, koji je voleo književnost, antiimperijalista i marksistički pobunjenik, koji je na apokaliptičnom pepelu starog želeo da stvori svet bez siromaštva." Konačno, Gevara je bio ubeđeni antikapitalista.
Če je nazivan i "crvenim Robinom Hudom", "Don Kihotom komunizma", "novim Garibaldijem", "marksističkim Sen Žistom" ili "ser Galahadom prosjaka", pa čak i "boljševičkim đavolom koji i danas nastavlja da proganja bogate širom sveta."
Nije slučajno ni to što su njegove slike u Čileu, pod diktatorom Pinočeom, posle puča iz 1973. ritualno spaljivane.
Herojska figura
Južnoafrički vođa Nelson Mandela opisao je Gevaru kao "inspiraciju za svako ljudsko biće koje voli slobodu." Za pisca Grejema Grina, međutim, Če predstavlja jedinstvenu "ideju galantnosti, viteštva i avanture." Filozof Franc Fanon proglasio je Gevaru za "svetski simbol sveukupnih mogućnosti čoveka."
Stokeli Karmajkl, vođa afroameričkog pokreta "Blek pauer" (Crna moć), nedugo posle ubistva Gevare, izjavio je da "Če Gevara nije mrtav" i da "njegove ideje nastavljaju da žive u nama."
Zapravo, pohvale Čeu neretko su izricane širom političkog spektra, često bez obzira na ideološku pripadnost. Liberalni politički teoretičar Marej Rotbard veličao je Gevaru kao "herojsku figuru koja je, više nego bilo koji drugi čovek naše epohe, predstavljao otelotvorenje principa revolucije."
Američki novinar Kristofer Hičens primetio je da je "Če bio uzor koji buržoaski romantičari nisu mogli da slede. Če je radio sve ono što su radili pravi revolucionari: borili su se i umirali za svoja uverenja."
Priznanje mu je odao čak i bivši službenik CIA Filip Ejdži: "Kompanija (CIA) se plašila Če Gevare, jer je on imao kapacitet i harizmu, koji su neophodni u borbi protiv političke represije hijerarhijakoje su na vlasti svuda po zemljama Latinske Amerike."
Talas gneva koji će pročistiti Latinsku Ameriku
Na čelu tih "latinoameričkih hijerarhija" tada su, baš kao i danas, stajale Sjedinjene Američke Države, koje su Latinsku Ameriku oduvek doživljavale kao "sopstveno dvorište."
U decembru 1964, Če Gevara je, kao zvanični predstavnik Kube u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, održao govor u kome je kritikovao nesposobnost UN da se izbore sa brutalnim aparthejdom koji se sprovodi u Južnoj Africi, postavljajući, između ostalog, i danas aktuelno pitanje: „Zar UN ne mogu učiniti ništa da to zaustave?"
Če je oštro osudio i rasnu politiku SAD prema Afroamerikancima, optužujući Ameriku za svakodnevnu diskriminaciju i zaštitu njihovih ubica.
Gevara je govorio i o Latinskoj Americi kao o "porodici sa 200 miliona ljudi, koje muče iste muke", predskazujući da će stranice istorije ubuduće pisati "gladne indijanske mase, seljaci bez zemlje i eksploatisani radnici."
Uskoro će, rekao je Gevara, anonimne mase početi da pišu istoriju "sopstvenom krvlju" i vratiće "sva ona prava kojima se svi smeju već 500 godina."
Govor je završio najavljujući "talas gneva", koji će "pročistiti Latinsku Ameriku". "Radničke mase, koje pokreću točak istorije, predskazao je Gevara, "konačno će se probuditi iz dugog i surovog sna u koji su ih gurnuli drugi."
Remek-delo modernog ratovanja
Če Gevara je bio dete imućnih roditelja - ova činjenica, bar na prvi pogled, protivreči njegovom političkom opredeljenju za obespravljene. Rođen je u Argentini 14. juna 1928, ubijen je Boliviji, u zabačenom selu La Igera, 9. oktobra 1967.
Če predstavlja jednog od ključnih ratnih vođa Kubanske revolucije, a njegov lik je u međuvremenu postao sveprisutni simbol pobune. Gevara se, međutim, nije zadržao na Kubi: njegov revolucionarni rat se uskoro nastavlja, najpre u Kongu, potom u Boliviji.
Gevara je u detinjstvu i mladosti bolovao od teškog oblika astme, zbog čega je u Argentini proglašen nesposobnim za vojnu službu. Potom je krenuo na putovanja po Latinskoj Americi, gde je upoznao krajnju bedu, što će opisati u knjizi "Dnevnik motocikliste".
Fidela Kastra sreo je u Meksiku, gde se pokret "26. jul" pripremao za revoluciju. Posle tri sata razgovora sa Kastrom odlučio je da im se pridruži.
U Kubanskoj revoluciji odigrao je veoma važnu, možda čak i presudnu ulogu. Če je predvodio snage pobunjenika u nekim od ključnih bitaka, poput Bitke kod Las Mercedesa ili prelomne Bitke za Santa Klaru.
Ova poslednja opisana je kao "samoubilačka" i "odlučujuća za pobedu revolucije". U njima su se snage kojima je komandovao Če Gevara sukobile sa deset puta brojnijim neprijateljem. Ova briljantna pobeda opisana je kao "remek-delo u istoriji modernog ratovanja."
Komandant i učitelj
Fidel Kastro je opisao Gevaru kao "inteligentnog, smelog i uzornog (ratnog) vođu", koji je "imao veliki moralni autoritet nad svojim trupama." Kastro je dodao i da je Gevara bio izuzetno hrabar i da je ponekad delio "sklonost ka bezumlju."
Gevarin poručnik Džoel Iglesijas zabeležio je neke postupke svog komandanta, primećujući da je njegovo ponašanje u borbi ponekad izazivalo divljenje neprijatelja. Jednom prilikom, Če je dotrčao do ranjenog poručnika: "Če je dotrčao do mene, prkoseći mecima. Prebacio me je preko ramena i izvukao me odatle. Vojnici se više nisu usuđivali da pucaju na njega. Kasnije su mi rekli da je na njih ostavio izuzetan utisak: videli su ga kako beži, sa pištoljem za pojasom, ne obazirući se na opasnosti."
Njegovi saborci su posle revolucije ispričali da je Gevara imao ne samo ulogu "zahtevnog komandanta", već i da je na sebe preuzeo ulogu učitelja. U pauzama između borbi, on je svoje ljude, većinom nepismene seljake, učio da čitaju i pišu, nazivajući to "borbom protiv neznanja". Čitao im je književna dela, poput dela Roberta Luisa Stivensona ili Migela de Servantesa.
Tomas Alba, koji se borio pod njegovom komandom, naknadno je zabeležio: "Če je bio voljen, uprkos tome što je bio strog. Mi bismo svi rado dali svoj život za njega."
Kako ubija CIA
Osmog oktobra 1967, kod sela La Igera, nakon kratkog okršaja, bolivijska vojska je zarobila Čea, koji je bio ranjen u nogu i nije mogao da se brani.
Ubistvo Če Gevare organizovala je CIA. U lovu na proslavljenog gerilca učestovao je tim od oko 1.500 ljudi. Naredba da se izvrši pogubljenje Če Gevare stigla je direktno iz Vašingtona.
Kada su bolivijski vojnici shvatili da je u pitanju slavni Če Gevara, pozvali su pukovnika Zentena, komandanta Osme divizije. Šifrovana poruka, upućena u Vašington, glasila je: "Imamo tatu u rukama." Na odgovor iz Vašingtona nije trebalo dugo čekati: "Izdajte pasoš za tatu". U prevodu: Ubijte Čea.
Po zarobljavanju, Če nije pristao na ispitivanje. Jedan od svedoka, bolivijski vozač helikoptera Haime Nino de Guzman, kasnije je svedočio da je "Gevara izgledao užasno", ali da je, uprkos tome, "držao glavu visoko, gledao svakog pravo u oči i jedino tražio da mu daju duvan."
Za izvršenje pogubljenja izabran je narednik Mario Teran, koji je dobio instrukciju da mu ne puca u glavu.
Džon Li Anderson u knjizi „Če Gevara: Revolucionarni život" navodi njegove poslednje reči: "Pucaj, kukavice. Ubićeš samo čoveka."
Egzekutor je u Čea pucao nasumice, najpre u desnu stranu grudnog koša, zatim u desno rame, u nogu, stomak i u levu stranu grudnog koša. Potom je Čeu prišao još jedan vojnik i ispalio mu metak u vrat, nakon čega je, nešto posle 13 sati, on izdahnuo.