NATO-u se žuri, ali nikako da se dogovore kako da zaštite Ukrajinu od Rusije

Članice NATO-a žure da se dogovore o planu za pružanje dugoročne podrške Kijevu, ali postoje neslaganja oko načina kako da obezbede bezbednost Ukrajini sve dok ona ne bude mogla da se pridruži ovom vojnom savezu, tvrde američki i evropski zvaničnici, prenosi Rojters.

Četiri nedelje pre samita NATO-a u Viljnusu, postoji saglasnost da Ukrajina ne može da se pridruži Alijansi dok su borbe u toku. To je stav koji je početkom juna prihvatio predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, posle meseci u kojima je molio za hitni prijem Kijeva.

Članice Alijanse su blizu dogovora o koracima o jačanju veza sa Ukrajinom, uključujući unapređenje načina saradnje NATO-a i Kijeva. U pitanju je dugoročni program pomoći Ukrajini koja svoje bezbednosne snage treba da uskladi sa operativnim i tehničkim standardima NATO-a, tvrde zvaničnici.

Saveznici tek treba da reše nesuglasice oko toga kako da se nose sa željom Ukrajine za članstvom, koja je vođena nejasnom deklaracijom iz 2008. da će se Kijev pridružiti Severnoatlantskom savezu. U deklaraciji se, međutim, ne navodi kako ni kada bi to moglo da se desi.

Kako Kijev približiti NATO-u bez članstva 

Američka ambasadorka pri NATO-u Džulijana Smit izjavila je novinarima u sredu da članice još razgovaraju o tome kako da odgovore na zahteve Kijeva za članstvo.

Visoki izvor iz Alijanse, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da je "teško pronaći mehanizam koji bi Ukrajinu približio NATO-u a da je ne uvede u NATO."

Zapadne vlade, poput SAD i Nemačke, oprezne su oko poteza za koje se plaše da bi mogli da dovedu Severnoatlantsku alijansu još bliže ulasku u rat sa Rusijom, koja smatra da je širenje NATO-a na istočnu Evropu dokaz neprijateljstva Zapada.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je 2. juna, na pitanje o težnjama Ukrajine da se pridruži NATO-u, odgovorio da bi to predstavljalo "problem za još mnogo godina."

Malo vojnih analitičara očekuje da će upravo pokrenuta kontraofanziva Ukrajine brzo okončati sukob. Umesto toga, mnogi predviđaju da će se borbe produžiti na niz godina.

U tom slučaju, podrška za odbranu Ukrajine na Zapadu mogla bi da izbledi, a američki izbori, koji će se održati 2024. godine, mogli bi da dovedu do toga da američka administracija prestane da bude zainteresovana da troši novac na rat.

Iznad ovih rasprava stoji pitanje da li članice Alijanse mogu da pokažu jedinstvo sklapanjem sporazuma uoči samita od 11. do 12. jula u litvanskoj prestonici Viljnusu. "Ako se to ne dogodi, dodaje Rojters, "Putinu bi pošlo za rukom da izvede pravi politički i propagandni udar".

"Niko ne želi da se nejedinstvo otvoreno pokazuje", izjavio je visoki diplomata iz Istočne Evrope.

Poljska i neke druge istočnoevropske vlade pozvale su NATO da odredi jasne korake ka konačnom članstvu Ukrajine.

Drugi, posebno Sjedinjene Države i Nemačka, nisu voljni da prihvate tu ideju, tvrde diplomate.

Bez novih provokacija Rusije

"Kada se ovaj rat završi, moramo osigurati kredibilne aranžmani za bezbednost Ukrajine, tako da se istorija ne ponovi", rekao je u sredu generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Stoltenberg je dodao da će to uključivati aranžmane između Ukrajine i saveznika u NATO-u. Precizna priroda tih aranžmana predmet je intenzivnih diskusija.

Neki lideri, kao što su Zelenski i francuski predsednik Emanuel Makron, traže da Ukrajina dobije tražene "bezbednosne garancije".

Međutim, američki zvaničnici preferiraju blaži termin - "bezbednosne obaveze". Oni su odbili da definišu šta treba da znače te obaveze, ali su rekli da rade na mehanizmu koji će pojedinačnim zemljama omogućiti da pružaju dugoročnu vojnu pomoć Kijevu.

"Kako se približava samit u Vilnjusu, gledaćemo sve intenzivnije diskusije o tome kako bi taj mehanizam mogao da izgleda", izjavio je portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost.

Diplomate i zvaničnici su saopštili da opcije o kojima se raspravlja uključuju nastavak isporuke oružja, municije i opreme, koja već iznosi na desetine milijardi dolara.

Neki su predložili da se mehanizmi bezbednosti sa Kijevom zasnivaju na američkim aranžmanima sa Izraelom, po kojima bi države NATO-a pružale vojnu pomoć Kijevu na duži vremenski period.

Gabrijele Tarini, u novom izveštaju korporacije RAND o rekonstrukciji Ukrajine, navodi da Alijansa treba da istraži takve mere sve dok se Ukrajina ne pridruži NATO-u.

"Pronalaženje pristupa koji bi bio dovoljno snažan da odvrati ponovni napad Rusije, ali koji ne bi provocirao Rusiju, biće ključ za bezbednosne aranžmane", dodao je on.

Stoltenberg je dodao da očekuje da će forum za saradnju, Komisija NATO-Ukrajina, biti preimenovana u Savet NATO-Ukrajina, gde bi Kijev bio prihvaćen kao ravnopravan partner.

NATO će podržati program pomoći za ukrajinske snage bezbednosti kako bi im pomogao da pređu sa sovjetskih na standarde NATO-a, rekao je Stoltenberg.