Pošto se Robert F. Kenedi Mlađi kandidovao za predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama u aprilu, dominantna strategija bila je – ignoriši ga i čekaj da nestane, ali je razvoj njegove kampanje pokazao da je to bilo pogrešno, te da uz pomoć velikog umeća korišćenja društvenih mreža svoje poruke prenosi sve većem auditorijumu, smatra autorka svetskih bestselera "No logo" i "Doktrina šoka" i kolumnistkinja britanskog "Gardijana" Naomi Klajn, koja ispituje zbog čega njegove reči imaju ogroman odjek kod sve brojnijih glasača u Americi, ali i van SAD.
Podsećajući se reči da je izborni trijumf bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa bio zasnovan na tome što mu je kampanja bila poput blokbaster filma, punog specijalnih efekata, a ona Hilari Klinton nalik dokumentarnom ostvarenju na Pi-Bi-Esu, popularnost Roberta F. Kenedija Mlađeg Naomi Klajn dovodi najpre u vezu s famom koja prati njegovu porodicu još od ubistva nekadašnjeg predsednika SAD Džona F. Kenedija.
Fami doprinosi i to što potencijalni predsednički kandidat demokrata podržava tvrdnju da je CIA stajala iza ubistva njegovog ujaka i oca.
Kenedi vrlo uspešno koristi nezadovoljstvo glasača
Takođe, ističe Klajnova, Kenedi vrlo uspešno koristi nezadovoljstvo glasača, ljutih zbog toga što moćne korporacija kontrolišu sistem i profitiraju od bolesti i siromaštva, zatim ratova koji prazne državnu kasu i sakate njihovu decu, kao i malih primanja i sve većih troškova života.
"Centralna poruka kampanje R. F. K. Mlađeg je 'korumpirano spajanje državne i korporativne moći'. Kada govori da farmaceutske kompanije kontrolišu nacionalne zdravstvene agencije a zagađivači kontrolišu one koji štite životnu sredinu, on je ubedljiv, uostalom, bio je dobar pravnik. Kada se buni protiv korporacija koje su profitirale tokom kovid pandemije i koristili je da unište rivale, on govori i mojim jezikom i teško je ne klimati glavom na to", piše Naomi Klajn.
Kada govori o mašineriji beskrajnog rata koja oblikuje spoljnu politiku SAD, i sugeriše da bi u Ukrajini trebalo da se okonča pokolj, on izgovara stvari nezamislive u liberalnim krugovima... To znači da je javni diskurs ispunjen škakljivim temama plodno tle za sve koji žele da se pozicioniraju kao "hrabri kazivači istine". R. F. K. Mlađi sada predvodi taj čopor, napominje Klajnova.
"S obzirom na nespornu snagu koju Kenedi poseduje kao kandidat, očekuje se sve veći zamah njegove kampanje i da nastavi da pronalazi novu publiku. Ignorisati ga nije opcija. Umesto toga potrebno je uhvatiti se ukoštac s mitovima koji su u osnovi njegovog nastupa i koji su ključni za njegovu privlačnost među glasačima", piše kolumnistkinja "Gardijana" i profesorka na kanadskom Univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji.
Preispitati mitove na kojima počiva Kenedijeva popularnost
Klajnova potom nabraja te mitove, izdvajajući prvi da bi bio "klimatski šampion". Imajuću u vidu njegov pređašnji vrlo uspešan ekološki angažman, njegovi nastupi na tu temu sada su suzdržani, štaviše, on ističe da se klimatska kriza koristi u svrhu stvaranja "totalitarne kontrole nad društvom" koju diriguju "Svetski ekonomski forum, Bil Gejts i drugi multimilijarderi".
Mit broj dva je da je antivakser – u kampanji gotovo da ne govori o imunizaciji dece, jer, kako kaže, to nije primarna tema za većinu Amerikanaca, dok mu antikorona narativ ide u prilog.
Treći mit je, tvrdi kolumnistkinja, da je Kenedi protiv rata i za ljudska prava, a kao dokaz tome ističe da, iako je najubedljiviji kada se protivi američkim vojnim intervencijama u inostranstvu ili kada preispituje cenu rata u Ukrajini i poziva na mirno rešenje sukoba, on podržava izraelsku vladu – jednu od najvećih mušterija američkog vojnog industrijskog kompleksa, i naciju koja ne želi mir i podgreva tenzije s Iranom.
Četvrti mit je da je populista, što on nije jer ne nudi konkretna ekonomska rešenja, npr. da oporezuje bogate i novčano podrži socijalne kategorije stanovništva, siromašne i radničku klasu. Kenedi zapravo ne predlaže ništa od ovoga, dodaje Klajnova i podseća da je on izbegao da odgovori na direktna pitanja o povećanju poreza i potencijalnom bankrotu socijalnog osiguranja.
Kenedijeva kandidatura ide u prilog Trampu
Klajnova se pita i da li se Kenedi uopšte kandiduje za predsedničkog kandidata ispred demokrata, ili kampanju koristi za podizanje sopstvenog rejtinga u javnosti. Ili pak ima veću ambiciju – da se kandiduje kao nezavisni kandidat, a možda se nada mestu u administraciji republikanaca.
Ili: "Da. Tramp–Kenedi. Rekao sam to", napisao je Trampov saveznik Rodžer Stoun na Tviteru ubrzo nakon što je R. F. K. Mlađi najavio kandidaturu. Ideja se dopada i Trampovom bivšem menadžeru kampanje i glavnom savetniku Stivu Benonu, premda Kenedi tvrdi da ne postoji opcija pod kojom bi se pridružio Trampu.
"Dok Kenedijev rejting raste, demokratska elita nastavlja da se podsmeva – naizgled ne učeći nikakve lekcije iz Trampovog uspona, ili trenutne nepopularnosti njihovog lidera, ili očajničke želje tolikog broja članova njihove partije za nečim opipljivim i istinitim", zaključuje Naomi Klajn.