Jačanje odbrambene industrije Evrope: Mnogo teorije, malo prakse

Na početku specijalne operacije u Ukrajini, vojna industrija Evrope bila je u dronjcima posle višegodišnjeg zapostavljanja. Političari, željni da se umile Kijevu, pozvali su kompanije da proizvode više, brže i jeftinije.

Neke kompanije počele su da ulažu novac kako bi podstakle proizvodnju, ali sada traže ugovore sa vladama jer ne žele da potroše milione samo da bi potražnja pala za koju godinu.

Rizikujemo, rekao je za "Politiko" izvršni direktor švedskog "Saba" Mikael Johanson, napominjući da njegova kompanija ulaže u infrastrukturu, osoblje i sirovine. "To su u potpunosti naše sopstvene investicije tako da je važno da dobijemo neku vrstu dugoročnih ugovora".

Pred evropskom odbrambenom industrijom sada je težak zadatak. EU je obećala da će isporučiti milion komada artiljerijske municije Ukrajini u narednih 12 meseci - sve proizvedene u bloku. Istovremeno, Evropska komisija je obećala 500 miliona evra odbrambenoj industriji kako bi isporučili Kijevu traženo oružje i dopunili sopstvene zalihe, uz milione evra vojne pomoći i opreme koja je već poslata Ukrajini.

Ministarstva odbrane EU sada muku muče kako da nastave sa slanjem pomoći Ukrajini i istovremeno dopune i modernizuju sopstvene zalihe posle decenije zapostavljanja industrije.

"Evropske kompanije imaju proizvodne kapacitete koje su vlade plaćale", rekao je Tom Voldvin, naučni saradnik za nabavke u sektoru odbrane u istraživačkom centru Međunarodnog instituta za strateške studije. "Možete da primenite kratkoročne mere za povećanje proizvodnje, ali ako želite suštinsku promenu u kapacitetima i zalihama, to su milijarde evra u narednoj deceniji."

Dok evropski političari ne prestaju da pričaju o ulaganju još novca u odbranu, brbljanje se sporo pretvara u potpisane dugoročne narudžbine za oružje i municiju. A novi instrumenti EU za olakšavanje zajedničkih nabavki i finansiranja, iako ubrzani, još su u fazi pregovora.

"Postoji ogroman jaz između povećanih budžeta za odbranu i potpisanog ugovora" rekao je Jan Pie, generalni sekretar Evropskog udruženja za vazduhoplovstvo, bezbednost i odbrambenu industriju.

Ne radi se o nedostatku političke volje, tvrdi Pie, već o posledicama birokratskih prepreka i sporosti. "Mi smo i dalje u mirnodopskom razmišljanju."

Iako se neki ugovori potpisuju, oni često nisu u korist evropskih kompanija i novac ide firmama u Južnoj Koreji, Izraelu i Turskoj, kaže Kristijan Moling, koji vodi odbrambeni program u nemačkoj analitičarskoj kompaniji DGAP.

Evropske kompanije koje su u proteklih 18 meseci pojačale proizvodnju i u nju uložile svoja sredstva, sada upozoravaju da će sve stati ako ne dobiju ugovore sa državom i značajne dugoročne investicije.

Uz to, kompanije moraju da se izbore sa inflacijom, problemima u snabdevanju i nestašicom aluminijuma, titanijuma, baruta - budući da više kompanija proizvodi iste stvari istovremeno.

Direktorima sada ne preostaje ništa drugo nego da se nadaju da sav njihov rad, angažovanje radnika, proizvodnja u tri smene, kupovina novih mašina, neće biti uzaludna kada potražnja prestane.