Svet
Nevolja na pomolu: Holandija zbog zemljotresa ukida najveće gasno polje u Evropi
Stotine zemljotresa zagorčavale su život lokalnom stanovništvu, ali potez vlade Holandije mogao bi da, ograničavanjem snabdevanja gasom, namuči mnogo više ljudi - čitav ostatak kontinenta
Holandska vlada spremna je da u oktobru trajno zatvori najveće u Evropi, ali ipak problematično gasno polje Groningen, što bi, prema proceni "Blumberga", moglo da već za narednu zimu ograniči evropsko snabdevanje.
Dan "D" kada bi ovo nalazište moglo da bude ugašeno trebalo bi da bude 1. oktobar, tvrde anonimni izvori ovog medija, dok portparol holandskog državnog sekretara za rudarstvo najavljuje da će zvaničnu odluku doneti vlada krajem meseca.
Ovo gasno polje bilo je ključni izvor za veći deo Zapadne Evrope, ali i okosnica holandskih javnih finansija, još od početka eksploatacije 1963. godine.
Ipak, nalazište je bilo izvor ogromnog nezadovoljstva lokalnog stanovništva od kako su stotine zemljotresa magnitude do 3,6 stepeni oštetile hiljade domova u tom kraju zemlje.
Plan za gašenje polja postao je konkretniji svega nekoliko dana nakon što je premijer Mark Rute za dlaku preživeo glasanje o poverenju svog ministarskog kabineta. Ranije ove godine, holandska vlada se obavezala da će potrošiti ukupno 22 milijarde evra u periodu od 30 godina za obeštećenje stanovnicima Groningena.
Od približno 327.000 domova u regionu, najmanje 127.000 prijavilo je neku štetu, prema Institutu za rudarska oštećenja Groningena. Više od 3.300 zgrada je srušeno u ovoj oblasti od 2012. godine jer su ih zemljotresi učinili nebezbednim.
Vlada je ranije saopštila da polje planira da zatvori najkasnije do oktobra 2024. u zavisnosti od "geopolitičke situacije".
Moglo bi da se desi i da se gasne bušotine demontiraju tako što će biti napunjene betonom sledeće godine, tvrde "Blumbergovi" izvori.
Polje sada radi na minimalnom nivou, a do sa njega biti izvađeno maksimalno 2,8 milijardi kubnih metara gasa.
Odluka o zatvaranju nije potpuno neopoziva, kažu sagovornici ovog medija. Ako dođe do još jedne energetske krize ili veoma hladne zime, biće potrebno oko dve nedelje da se bunari ponovo otvore, a to vladi daje dovoljno vremena da u zavisnosti od vremenske prognoze poništi svoju odluku.
