Svet
Mediteranska migrantska ruta najsmrtonosnija u poslednjih šest godina
Centralno-mediteranska ruta jedan je od najsmrtonosnijih prelaza na svetu, a u prvih četiri meseca ove godine na tom putu umrlo je više od 440 ljudi
Broj ljudi koji kreću na opasno putovanje preko Mediteranskog mora do Evrope dosegao je najveći broj u poslednjih šest godina, a u odnosu na ranije godine značajno se povećao i broj onih koji umiru na tom putu.
U poslednjoj takvoj nesreći na moru, koja se dogodila ove nedelje, najmanje 79 migranata udavilo se kada je njihov brod zahvatilo olujno nevreme u blizini obala Grčke. U februaru, na moru je stradalo više od 90 migranata, među njima 34 dece, kada se njihov drveni brod raspao u blizini Kalabrije.
Centralno-mediteranska ruta jedan je od najsmrtonosnijih prelaza na svetu, a u prvih četiri meseca ove godine na tom putu umrlo je više od 440 ljudi, najviše od 2017. godine, navodi se u tekstu "Volstrit džornala" koji citira podatke agencije za migrante Ujedinjenih nacija.
Od 2014. na ovoj ruti stradalo je više od 20.000 ljudi pokušavajući da se domogne evropskog kopna, a najsmrtonosnija godina bila je 2016. kada je besneo rat u Siriji.
Ovog puta, većina onih koji se nađu na ovoj ruti ne traži utočište od rata, već beži od ekonomske krize i nemaštine, što je slučaj sa migrantima iz Tunisa i Egipta, zemalja koje nisu tipično bile među onima iz kojih su preko mora dolazili migranti.
Tunišani i Egipćani sada su se pridružili migrantima iz drugih delova Afrike koji beže od rata i siromaštva, navodi se u tekstu.
Najveća grupa migranata koja ide preko Libije su Egipćani, oko 22.300 njih napustilo je na ovaj način zemlju 2022. godine, podaci su civilne organizacije "Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala" iz Ženeve. Broj je dupliran u odnosu na 2021.
Američki medij prenosi priču jednog od migranata iz Egipta koji je stigao do Italije pošto je njegov brod proveo osam dana na moru. On je ispričao da mu je plata u gradu na severu Egipta bila oko 97 dolara mesečno, da sada u Milanu radi fizičke poslove za 300 evra mesečno, nadajući se da će uspeti da vrati 110.000 egipatskih funti (oko 3.500 dolara) koliko je pozajmio za putovanje.
Ove godine, ubedljivo najviše migranata stiglo je u Italiju (54.205), za kojom slede Španija (10.361), Grčka (6.498), Kipar (1.622) i Malta (92), podaci su Visokog komesarijata za izbeglice UN.
Zemlje Evropske unije, kao i u prethodnoj migrantskoj krizi, prepiru se oko toga kako raspodeliti odgovornost za tražioce azila. U pokušaju da se situacija ublaži, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će EU ovog meseca ponuditi više od milijarde evra pomoći Tunisu, kako bi utrla put Međunarodnom monetarnom fondu da odobri svoj paket pomoći ovoj zemlji vredan 1,9 milijardi evra.
Prilikom nedavne posete Sfaksu, tunišanski predsednik Kais Said izjavio je da njegova zemlja neće biti "čuvar granica Evrope", niti će snositi troškove odgovora na migrantsku krizu, navodi se u tekstu. U međuvremenu, kako se dodaje, raste broj migranata koji dolaze u Tunis i odatle pokušavaju da skupe novac i odu put Evrope preko opasne rute. Pojedini od njih dolaze iz afričkih zemalja, peške ili auto-stopom prelaze preko teritorija više država i prelaze granicu preko Alžira, gde je ona najporoznija.
Više od 48.000 ljudi brodom je iz Tunisa otišlo ka Evropi u prvih pet meseci ove godine, iz Libije više od 30.000 njih.
Mnogi Afrikanci kažu da u Tunisu jedva mogu da obezbede hranu i vodu za sebe, zbog čega su spremni da rizikuju život putujući preko Mediterana. Porasla je i stopa kriminala što vlasti povezuju sa povećanim brojem migranata.
Tokom muslimanskog praznika Ramazana u aprilu, kada je kontrola priobalnih snaga bila nešto labavija, ogroman broj migranata pokušao je da iskoristi svoje šanse preko luke Sfaks što se završilo sa stotinama mrtvih čija su tela preplavila gradske mrtvačnice i bolnice.
Putovanje brodom iz Tunisa košta od nekoliko stotina do nekoliko hiljada tunišanskih dinara (sto tuniških dinara je oko 32 dolara) u zavisnosti od kvaliteta broda, a nekad i od toga iz koje zemlje migranti dolaze.
Prenosi se razgovor sa ženom iz Obale Slonovače, koja u Tunisu zajedno sa grupom afričkih žena, pored puta prodaje šampone i farbe za kosu i koja se nada da će na taj način prikupiti nedostajuću polovinu od 1.200 dolara za put preko Mediterana do italijanske obale.
Drugi Afrikanac, iz Sudana, kojeg su libijske vlasti pritvorile prilikom prvog pokušaja da pređe mediteransku rutu, dobio je, kako je ispričao, popust na drugi pokušaj prelaska do Evrope i sada u Tunisu pokušava da skupi potrebnih 1.500 dinara, oko 480 dolara, za novi pokušaj.
