Članice NATO napredovale su u pregovorima o setu bezbednosnih garancija za Ukrajinu, ali su ostale podeljene oko toga kako pomoći Kijevu da postane članica Alijanse.
Države okupljene u NATO slažu se da Ukrajina neće postati članica dok traje sukob s Rusijom, ali su podeljena mišljenja oko toga kako dati konkretnija obećanja Kijevu od onog iz 2008. godine: da će Ukrajina jednom postati član, piše "Blumberg".
Alijansa pokušava da dođe do zajedničkog stava o članstvu uoči samita organizacije u Viljnusu u julu na kojem bi trebalo da bude objavljen širi paket dugoročne pomoći Ukrajini. Oni pokušavaju da nađu način da prodube veze s Kijevom, ali bez primanja u članstvo jer bi to značilo ulazak NATO-a u rat s Rusijom.
Istočnoevropske zemlje, ali i Francuska, predlažu da se odredi detaljna mapa puta prijema Ukrajine u članstvo, dok se Sjedinjene Američke Države i Nemačka opiru davanju čvrstih obećanja, usredsređujući se na neposrednu pomoć za borbe na frontu.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je novinarima na dvodnevnom sastanku ministara odbrane Alijanse u Briselu da ne razume kritike "da pritiskamo kočnicu" jer su se svi složili da je budućnost Ukrajine u NATO-u.
"Ali takođe postoji zajednički stav da to ne može da se desi dok traje rat na ukrajinskoj teritoriji", naveo je Pistorijus i dodao da je trenutno glavno pitanje nastavak podrške Kijevu.
NATO ministri razmatraće u Briselu povećanje industrijske proizvodnje, ciljeve troškova za odbranu, kao i situaciju u Ukrajini.
Nezavisno od razgovora u Severnoatlantskoj alijansi zemlje Kvada, Francuska, Nemačka, Velika Britanija i SAD, razmatraju bilateralne bezbednosne sporazume za Ukrajinu kada se sukobi završe, izjavio je neimenovani visoki evropski diplomata.
Razgovara se i o bilateralnim bezbednosnim garancijama koje će najverovatnije podrazumevati obaveze koje bi osigurale da ukrajinske snage budu dobro opremljene i dobro obučene, kao što je predloženo u zajedničkom izveštaju bivšeg generalnog sekretara NATO Andersa Fog Rasmusena i predsednika kabineta ukrajinskog predsednika Andreja Jermaka, kažu u evropskim diplomatskim izvorima.
Saveznici pokušavaju da pažljivo izbalansiraju jezik koji neće sugerisati uzajamne odbrambene obaveze, dodao je diplomata za "Blumberg". Osim vojne podrške, sveobuhvatni sporazumi verovatno će uključivati i ekonomsku podršku i pomoć u obnavljanju zemlje.
NATO radi i na dogovoru oko obaveznog izdvajanja za odbranu, budući da propisanih dva odsto BDP-a za odbranu, koje je generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg nazvao minimumom, neke članice još ne izdvajaju.