Svet
Čitulja za političku karijeru Borisa Džonsona
Nakon više godina skandala i afera, politička karijera nekadašnjeg britanskog premijera sada deluje potpuno mrtvo. A njegova partija mogla bi da bude kolateralna šteta
Čitulja za političku karijeru nekadašnjeg premijera Velike Britanije objavljena je 12. juna.
Vlada je objavila saopštenje u kom piše da je Aleksandar Boris de Fajfel Džonson postavljen na mesto "krunskog upravnika i nadzornika tri stotine u Čilternu", poziciju koju u skladu sa "apsurdnim britanskim ustavom" poslanici moraju da preuzmu kako bi podneli ostavku, piše "Ekonomist".
On je na takvu odluku bio primoran nakon što je parlamentarna istraga otkrila da je lagao u vezi sa protivzakonitim žurkama tokom pandemije korona virusa. Pored toga, on je pokušao da ospori rezultate istrage i pridružio se kampanji napada i pretnji protiv njenih učesnika.
Džonsonu je pretila suspenzija poslaničke funkcije u roku od 90 dana, nakon čega je on odlučio da podnese ostavku.
Neispunjena obećanja i afere su mu došle glave
Sahrana Džonsonove političke karijere organizovana je nekoliko dana ranije u zagušljivoj konferencijskoj sali u Donkasteru. Godišnje okupljanje Severne grupe za istraživanje (NRG), sastanak poslanika Konzervativne sa severa Engleske koji svoje funkcije duguju upravo Džonsonu, trebalo je da bude proslava.
Ta manifestacija je na kraju više ličila na izjavu saučešća nego na proslavu.
NRG je možda i najbolji pokazatelj Džonsonovog nasleđa, naglašava "Ekonomist". Ona je nastala nakon izbora 2019. godine, kada su Konzervativci ostvarili ubedljivu pobedu i osvojili 68 poslaničkih mesta na severu Engleske, tradicionalnom uporištu Laburista. Primera radi, oni su u tom delu Britanije 2005. godine osvojili samo 19 poslaničkih mesta.
Džonson je tada obećavao kule i gradove, ništa manje od suštinske promene britanske politike. To se, ipak, nije desilo, pa se Konzervativna partija na severu Engleske sada nalazi pred istorijskim porazom.
Nekadašnji premijer je glasačima obećao četiri stvari: veću državnu potrošnju, manje imigracije, neuvođenje novih poreza i bregzit. Oni su na kraju odbili samo jednu od te četiri stravi: Bregzit.
Pad ekonomskog rasta i ekonomska kriza značili su da vlada nije bila u mogućnosti da finansira skupe infrastrukturne projekte koje su obećali, dok je broj imigranata povećan kako bi se ublažio nedostatak radne snage. Porezi su povećani bez mnogo rasprave.
Političko samoubistvo Borisa Džonsona počelo je pre više od godinu i po dana, kada je afera "Partigejt" prvi put isplivala u javnosti. Njegova lična popularnost, ali i popularnost njegove Konzervativne partije počela je pada strmoglavom visinom, a tu mu nije pomogla ni beskompromisna podrška Ukrajini nakon početka Specijalne vojne operacije i simpatije njenog lidera Vladimira Zelenskog.
Džonson je, pritisnut nizom skandala, konačno podneo ostavku na mesto premijera u junu prošle godine, kada su se mnogi u Konzervativnoj partiji ponadali da će se njihova partija konačno stabilizovati. To ne samo da se nije desilo, već se stiče utisak da je nakon godinu dana haotične Liz Tras i neinspirativnog Rišija Sunaka nekada dominantna partija u Vestminsteru sada nalazi pred potpunim kolapsnom.
Konačna podela i krah Konzervativne partije?
Aktuelni lider Konzervativne partije i premijer Velike Britanije Riši Sunak mogao bi da postane pravi "grobar" političke karijere svog nekadašnjeg šefa, u čijem je kabinetu služio kao ministar finansija.
On je najavio da poslanicima iz svoje partije neće davati instrukcije kako da glasaju kada se u Parlamentu bude odlučivalo o izveštaju komiteta koji je istraživao Džonsonovu aferu.
Drugim rečima, Sunak neće učiniti ništa kako sačuvao Džonsonovu nasleđe i "olakša njegove muke", kako piše "Blumberg". Postavlja se pitanje i kako će Sunak lično da glasa kada Parlament bude donosi tu odluku.
Ukoliko poslanici u velikoj meri podrže rezultate parlamentarne istrage, to će oslabiti Džonsonov argument da se protiv njega vodi "lov na veštice" i učini njegov povratak na političku scenu malo verovatnim.
Ipak, pitanje je da li će Sunak uspeti da očuva krhko jedinstvo u svojoj partiji, ili su duboke podele neminovne. Ono što je jasno je da će opozicioni Laburisti na izborima sledeće godine biti apsolutni favoriti za osvajanje parlamentarne većine i dolazak na vlast.
