Bez tople dobrodošlice za Blinkena: Zašto Kina ne očekuje mnogo od posete američkog zvaničnika?

Dok se američki državni sekretar Entoni Blinken priprema za dugo odlagani put u Kinu ovog vikenda sa ciljem da stabilizuje napete odnose dve svetske supersile, raspoloženje u Pekingu je daleko od dobrodošlice, ocenjuje Si-En-En.

Nekoliko dana pre Blinkenovog puta, kineski šef diplomatije okrivio je Vašington za porast tenzija nakon što je američki državni sekretar odustao od planiranog puta u februaru, zbog navodnog kineskog špijunskog balona koji je leteo iznad SAD.

U telefonskom razgovoru sa američkim državnim sekretarom, kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang pozvao je SAD da "pokažu poštovanje" prema ključnim brigama Pekinga i da prestanu da se mešaju u unutrašnje stvari Kine, navodi se u kineskom saopštenju nakon poziva.

Ta izjava – koja je bila primetno oštrija od saopštenja Stejt departmenta nakon istog poziva – dovoljno govori o niskim očekivanjima Pekinga od Blinkenove posete, kao i o dubokom nepoverenju u nastojanje  Bajdenove administracije da raskravi zategnute odnose dve zemlje.

Kineski državni mediji poslednjih dana bili su uglavnom nemi kada je u pitanju najviša poseta američkog zvaničnika u poslednjih pet godina.

"Praćenje Blinkenove posete Kini nije ni približno tako opsežno ili entuzijastično kao na Zapadu", rekla je Jun Sun, direktor Kineskog programa u Stimson centru, istraživačkom centru u Vašingtonu.

Ona dodaje da su očekivanja mala, jer "posle ranijeg odlaganja posete zbog incidenta sa balonom, Kinezi su zabrinuti zbog još jedne moguće sramote".

Zbunjujući signali

Iako su SAD pokrenule inicijativu, one su takođe umanjile očekivanja.

"Ne idemo u Peking sa namerom da napravimo neku vrstu iskoraka ili transformacije u načinu na koji postupamo jedni s drugima. U Peking dolazimo sa realnim, samouverenim pristupom i iskrenom željom da na najodgovorniji mogući način upravljamo našim takmičenjem", rekao je Danijel Kritenbrink, najviši diplomata Stejt departmenta za istočnu Aziju.

Ali čak i to će biti težak zadatak s obzirom na duboku sumnju u Pekingu, zbog velikog sloma političkog poverenja između dve supersile koji je počeo tokom Trampove administracije, navodi Si-En-En.

"Dominantno gledište u Kini je da su SAD nedosledne - rade jedno, a pričaju drugo", rekao je Vang Jong, profesor međunarodnih odnosa Univerzitetu u Pekingu.

Poslednjih meseci, dok su nastojale da obnove diplomatske razgovore na visokom nivou, SAD su uvele sankcije kineskim kompanijama, okupile oko sebe druge zemlje kako bi se suprotstavile "ekonomskoj prinudi" Pekinga i potpisale novi trgovinski ugovor sa Tajvanom. 

"Američka strana hoće da komunicira, a s druge strane, potiskuje i obuzdava Kinu svim mogućim sredstvima", rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova prošlog meseca, samo dan nakon što je američki predsednik predvideo "otopljavanje" u odnosima. 

I Vang je ocenio da su "različiti signali koje šalje američka strana veoma zbunjujući", pa da zbog toga kineska strana ne polaže naročito velike nade u Blinkenovu posetu.

Kineski stručnjaci kažu da ključna pitanja uključuju kontrolu izvoza tehnologije Tajvana i SAD, posebno ograničenja isporuke naprednih poluprovodnika i opreme za proizvodnju čipova Kini.

Balansiranje na ivici rata

U suštini, Peking se ne slaže sa ključnom američkom premisom - da dve supersile mogu agresivno da se takmiče, dok istovremeno drže komunikacione linije otvorene kako bi izbegle ulazak u sukob.

Zbog toga je vidljiv oštar kontrast u stavovima: dok se čini da SAD žarko žele da poprave odnose, Kina reaguje pasivno i ne krije nezadovoljstvo.

Tong Džao, viši saradnik u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir, naveo je da Kina pokušava da izvrši pritisak tako što se namerno ponaša hladno i distancirano, uključujući odbijanje predloga Vašingtona da uspostavi granice i mehanizme za smanjenje rizika u međusobnim odnosima.

Kina je nedavno odbila i američki predlog da se ministar odbrane Lojd Ostin sastane sa kineskim kolegom Li Šangfuom, dovodeći u pitanje "iskrenost" poziva. Kineski stručnjaci smatraju da je razlog to što SAD nisu ukinule sankcije Liju, uvedene 2018. zbog kineske kupovine ruskog oružja.

Kina je prekinula razgovore sa američkim vojnim komandantima nakon prošlogodišnje posete bivše predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu, a nedostatak komunikacije dve najmoćnije vojske na svetu podstakao je strah od pogrešnih proračuna i sukoba.

Tokom poslednjih meseci bilo je nekoliko opasnih interakcija, uključujući zamalo sudar ratnih brodova u Tajvanskom moreuzu i bliski susret vojnih aviona iznad Južnog kineskog mora.

Džao je rekao da je Kina usvojila "politiku balansiranja na ivici rata" kako  bi Americi ukazala na rizik od vojnog sukoba.

"Kina je oduvek smatrala da je taj rizik izazvan jednostranim i nerazumnim akcijama SAD. Čineći rizik vidljivijim, Kina misli da može da natera SAD da uvide probleme u svom ponašanju i naprave jednostrane kompromise", rekao je Džao.

Kina nastoji da namerno poveća neke rizike na taktičkom nivou, objašnjava Džao, u nadi da će primorati SAD da naprave kompromise u korist Kine na strateškom nivou.

Poslednja šansa

Uprkos nezadovoljstvu potezima SAD, Peking je pristao na Blinkenovu posetu posle četvoromesečnog odlaganja.

Deo razloga je praktične prirode – stručnjaci kažu da Blinkenovo putovanje  blokira posete drugih članova američkog kabineta koje Kina smatra važnim, uključujući ministarku finansija Dženet Jelen i izaslanika za klimu Džona Kerija, navodi Si-En-En.

Peking je možda zabrinut i zbog toga kako stvari izgledaju u očima drugih zemalja, posebno onih koje su rastrzane rivalstvom SAD i Kine. 

"Važno je da Kina ne izgleda kao ta koja odbacuje dijalog, posebno kada se SAD zalažu za to", rekla je Sun iz Stimson centra.

Svakako postoje i ekonomski razlozi, imajući u vidu oporavak Kine nakon izlaska iz strogog kovid režima. 

Ali nijedan od ovih razloga verovatno neće promeniti dugoročnu stratešku zabrinutost kineskog lidera Si Đinpinga u vezi sa SAD.

Suprotstavljanje Americi sve je više u središtu kineske spoljne i bezbednosne politike, uključujući napore da se oslabi američki uticaj u zemljama u razvoju, rekao je Džao.

Prošlog meseca, Si je pozvao najviše zvaničnike nacionalne bezbednosti da razmisle o "najgorem scenariju", što je, po mišljenju nekih stručnjaka, imalo za cilj da pripremi Kinu za eventualni obračun sa SAD u doglednoj budućnosti.

Kina je takođe veoma svesna da SAD uskoro čekaju predsednički izbori, što znači da bi retorika Vašingtona mogla dodatno da se zaoštri.

Vang, stručnjak sa Univerziteta u Pekingu, rekao je da je Blinkenova dugo odlagana poseta "poslednja šansa" da se poprave veze sa Kinom pre američkih izbora sledeće godine.

"Nije ostalo mnogo vremena. Politička polarizacija u SAD je toliko ozbiljna da će, ako se dalje odlaže, za Bajdenovu administraciju biti veoma teško da pronađe drugu pogodnu priliku za poboljšanje odnosa do kraja mandata", upozorio je Vang.