SAD progurale Sloveniju u SB UN, Ljubljana otkazala nemačke i kupuje američke oklopnjake

Ljubljana je upravo iskusila da nema besplatnog ručka. Amerikanci su još naročito brzi da naplate svoje usluge. Slovenija je 6. juna na inicijativu i uz izdašno lobiranje Vašingtona izabrana za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN, a zahvalnost za to dobročinstvo platiće u tvrdoj valuti, jer će za svoju vojsku umesto nemačkih oklopnih vozila, kupiti - američka.

Odluka da za Slovenačku vojsku nabavi američke oklopnjake umesto nemačkih, za koje je u vreme prethodne vlade Janeza Janše već potpisala ugovor, nije još zvanično obznanjena, kako ne bi bila suviše providna trgovina "ruka ruku mije". Zato će slovenačka i šira javnost za novu odluku vlade premijera Roberta Goloba zvanično saznati kroz nekoliko meseci.

Što se tiče glasanja u UN, slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon je izbor za nestalnu članicu u Savetu bezbednosti predstavila kao veliki uspeh domaće diplomatije iako je prethodni premijer Janša netom uoči glasanja u Njujorku priznao da su Sloveniju kao svog kandidata progurali Amerikanci uprkos činjenici da je Belorusija davno pre toga istakla svoju kandidaturu. Što je i bio razlog da Vašington požuri da pomrsi konce Minsku. Zvanična beloruska agencija Belta je u saopštenju na svom sajtu na engleskom jeziku uoči glasanja napisala da nije teško predvideti rezultat, "pošto svi znaju da Slovenija, članica EU i NATO, uživa protekciju Vašingtona i Brisela".

Činjenica je, međutim, da "nestalna" stolica Slovenije neće imati naročitu težinu u Savetu bezbednosti UN. Ako je suditi prema zaključcima istraživanja Berija O'Nila koji se fokusirao na raspodelu moći u SB UN, moć nestalnih članova SB UN jednaka je 0,2 odsto celokupne moći, dok pet stalnih članova istog tela ima po 19,6 odsto moći. U svetlu tog saznanja čini se da u Ljubljani i nisu imali poseban razlog za euforiju ni za suze sreće, što nije sprečilo ministarku Fajon da u dvorani Generalne skupštine UN u Njujorku skače sa stolice, gestikulira kao da je na fudbalskom stadionu i čak pusti suzu radosnicu.

Slovenija sa svojih 0,2 odsto uticaja u Generalnoj skupštini UN u praksi neće donositi odluke ni o čemu važnijem. Ali će zato biti tu da sa ostalim američkim satrapima iz "koalicije podatnih" država udovoljava željama Vašingtona i sprovodi politiku Bele kuće. Ali to nije dovoljno, "pomoć" američke diplomatije stiže Ljubljani i na konkretnu naplatu - Slovenija je ne samo raskinula ugovor sa Nemcima o kupovini oklopnjaka "bokser 8X8", potpisan u vreme Janšine vlade, već je iz dobro obaveštenih krugova sada procurelo da će umesto "boksera" kupiti američka oklopna vozila 8x8.

Posao vredi najmanje 400 miliona evra. Plus nekoliko miliona uzalud protraćenih na ime kazne zbog raskidanja posla – prvobitno se govorilo o 70 miliona, a sada je nemački proizvođač navodno pristao na 4,19 miliona evra. Tako je nemački oružarski lobi izvukao kraći kraj, jer se ponovo potvrdilo da su u Amerikanci Evropi glavne gazde.

Svaka slovenačka vlada, od tzv. "osamostaljenja" države 1991. pa naovamo sprovodi trend "amerikanizacije" odbrambenih sposobnosti zemlje. U to ime će sada umesto nemačkih oklopnih vozila pazariti američke "pirane" ili "strajkere". "Pirane" proizvodi američka korporacija General Dajnamik lend sistem (GDELS) sa sedištem u Španiji, dok "strajker" pripada porodici oklopnih borbenih vozila sa pogonom na svih osam točkova, a proizvodi ih takođe GDELS, ali u Kanadi, u fabrici u Londonu, Ontario.

Da se Slovenija naposletku odlučila za Amerikance kao dobavljače za svoju vojsku, indirektno je potvrdio i premijer Golob. Izjavio je da je "predstavnike svih kontingenata Slovenačke vojske raspoređene u NATO misijama u inostranstvu pitao koje je naoružanje najpouzdanije"; ispostavilo se da - američko, čime je nagovestio da će Slovenija kupiti "oprobane" oklopnjake u SAD. Mada nije neobično da su "najviše testirana" upravo američka vozila, jer su bila i u najviše ratova.

Predmetna kupovina opterećena je ne samo netransparentnošću, nego i isključenjem konkurencije jer se svodi na model "vlada vladi". Pretpostavlja se da je izabrana ta prečica jer su u Sloveniji sve prethodne kupovine oružja bile opterećene korupcijom. A pošto sada nema javnog konkursa – biće teže dokazivati mito.

Kada je Slovenija poslednji put nabavljala oklopnjake putem javnog konkursa, pobedila je finska "patria", a onda su počele da pljušte optužbe o podmićivanju… Vođeni su sudski postupci u Finskoj, Sloveniji i Austriji, a tadašnji slovenački premijer Janša obreo se i iza rešetaka, čak pet meseci. Prema pisanju ljubljanskih medija, Janši su "aferu Patrija" privredili američki partneri, dopuštanjem "curenja poverljivih infirmacija".

Golobova vlada ne želi da joj Vašington priredi sličnu sramotu, zato verno prati američki kurs u spoljnoj politici i revnosno ispunjava sve što Vašington traži. Nagrađena je dvogodišnjim mandatom u SB UN, iako po paprenoj ceni – dva bataljona američkih "pirana" ili "Strajkera" koštaće je najmanje 400 miliona evra, možda i duplo više. Američko prijateljstvo nikada nije bilo jeftino, a to najbolje znaju američki saveznici.