Ništa od reforme zbog sukoba: Francusko-nemački raskol potresa EU

Francuska i Nemačka podeljene su oko reformi pravila o potrošnji unutar EU, što znači da je dogovor do kraja ove godine sve manje verovatan, izveštava "Politiko".

Revizija Pakta o stabilnosti i rastu Evropske komisije, koja se udaljava od standardizovanih zahteva za ograničenje duga ka srednjoročnim ciljevima, specifičnim za svaku zemlju, daje državama članicama više vremena i omogućava "veću fleksibilnost". Međutim, sada se revizija suočava sa protivljenjem velike grupe država, koju predvodi Berlin.

Dok EU pokušava da ponovo uvede pravila za smanjenje deficita, koja su suspendovana tokom pandemije, ova reforma ponovo otvara stare istorijske podele unutar bloka: podelu između severa i juga, odnosno između fiskalno konzervativnih zemalja i onih koje se zadužuju. Decenijama se Francuska i Nemačka nalaze na čelu dva suprotstavljena tabora.

"Potrebna su nam zajednička pravila, jednaka za sve", rekao je u petak nemački ministar finansija Kristijan Lindner, pre sastanka sa kolegama iz EU u Luksemburgu. "Potreban nam je pouzdan put ka smanjenju deficita i nižem nivou duga."

On je dodao da Nemačka nije jedina zabrinuta zbog predloga Komisije, za koje Berlin veruje da bi državama članicama i Komisiji dali previše slobode.

Nemačka želi jedinstvena pravila za smanjenje duga.

Ekonomska i politička greška

Stav Francuske je sušta suprotnost stavu Nemačke, a to "stvara problem", piše "Politiko", jer sve zemlje EU zahtevaju konsenzus pre nego što sa Evropskim parlamentom započnu pregovore o reformama.

"Prava tačka neslaganja je oko toga treba li da postoje jedinstvena pravila u Paktu za stabilnost i rast", izjavio je pre sastanka francuski ministar finansija Bruno Le Mer. "Naš odgovor je očigledno ne, jer smatramo da bi to bila i ekonomska i politička greška."

Neuobičajeno je da se Lindner i Le Mer ne slažu, budući da obojica potiču iz sličnih, liberalnih partija. Do sada su njih dvojica bili odlično usklađen tandem, koji je često priređivao predstavu francusko-nemačkog jedinstva.

Međutim, što se tiče pravila koja regulišu javnu potrošnju, Nemačka i Francuska su podeljene.

Francuska ima dug od preko 110 odsto BDP-a i očekuje se da će premašiti prag deficita EU od tri odsto.

Nemačka, čiji je dug premašio 60 odsto BDP-a 2020. godine, planira da se ove godine vrati na "kočnicu duga", što predstavlja zahtev za uravnoteženim budžetom, koji je sadržan i u njenom ustavu.

Dva žestoko suprotstavljena tabora

Druge zemlje članice EU uglavnom spadaju u jedan od dva oštro suprotstavljena tabora.

Zajedno sa Nemačkom, ministri finansija Austrije, Bugarske, Hrvatske, Češke, Danske, Estonije, Litvanije, Letonije, Luksemburga i Slovenije ove nedelje su potpisali dokument o zajedničkim kvantitativnim ciljevima za smanjenje duga. Takođe, Finska, Irska, Holandija, Slovačka i Švedska podržavaju ideju o "pristupu zasnovanom na pravilima."

S druge strane, Italija podržava stav Francuske, koja se oštro protivi "univerzalnim pravilima."

"Važno je da posvetimo dovoljno pažnje javnim investicijama", izjavio je italijanski ministar finansija Đankarlo Đorđeti, dodajući da njegova zemlja želi da se "posebna pažnja posveti zelenim i digitalnim investicijama", koje se ostvaruju kroz fond EU za oporavak posle pandemije. Italija je njihov najveći korisnik.

Španija, Grčka i Portugal podržavaju predlog Komisije i verovatno će se odupreti pozivima za stroža fiskalna ograničenja. Ministri finansija su sami sebi zadali rok da završe ovaj posao do kraja godine, ali francusko-nemački raskol znači da je to sada nemoguće.

"Ovo bi uverilo finansijska tržišta da postoje kredibilna pravila za očuvanje održivosti javnih finansija, ali bi, takođe, ubedilo naše građane da to ne znači slepu štednju, već srednjoročno planiranje, koje bi omogućilo preko potrebne investicije i reforme," rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni ministrima finansija i dodao: "Vreme nije beskonačno."