Stopa kriminala u Engleskoj i Velsu dostigla je rekordni nivo, dok je procenat rešenih slučajeva pao na najniži.
Kako prenosi britanski list "Telegraf", šest i po miliona krivičnih dela registrovano je u Engleskoj i Velsu do juna, dok je procenat podignutih optužnica za ta nedela svega 5,4 odsto. Škotska i Irska vode svoje odvojene statistike.
To je pad sa ionako niskog nivoa od 6,5 odsto u 2021. i ogroman pad sa takođe ne naročito impresivnog nivoa od 15,5 posto, kada je uporediva statistika počela da se beleži pre sedam godina.
Seksualni prestupi su porasli više od bilo koje druge kategorije evidentiranih zločina, popevši se za 21 odsto na 196.889 – sa samo 1,5 odsto silovanja i 3,1 odsto drugih seksualnih delikata koji se završavaju optužnicama.
Naravno, nije svaka optužba dovela do uspešnog krivičnog gonjenja, tako da će prava slika u pogledu zločina koji se završavaju osudom zločinca biti još gora nego što sugerišu navedene brojke, navodi list.
Nedostatkom interesa za rešavanje zločina
Predstavnici policije dugo su smanjenje finansiranja krivili za takve neuspehe. Smanjivanje budžeta zaista jeste posebno pogodilo organe reda i sudstvo, ali postoji sve veća percepcija javnosti da je njihov loš učinak takođe povezan sa njihovim očiglednim nedostatkom interesa za rešavanje zločina kao što su provale, dok gube vreme na sprovođenje političke korektnosti kroz radnje kao što je hapšenje žene sveštenika zbog vređanja transrodnih osoba na mreži.
"Postoji ideja da policija treba da učini više da istražuje zločine poput provala zbog njihovog uticaja na žrtve", rekao je direktor Policijske fondacije Rik Mjur komentarišući statistiku kriminala koju citira "Telegraf".
"Ljudima je obećano više policajaca, glasali su i plaćaju za više policije, a ipak ne vide niti osećaju nikakvu korist", dodao je Rori Džordžijan, bivši policajac koji je bio specijalni savetnik bivšeg premijera Borisa Džonsona, za krivično pravo.
"Političari moraju da pozivaju šefove policije na odgovornost za rešavanje ovih problema, umesto da im dozvoljavaju da se fiksiraju na zamenice, privilegije i politiku identiteta“, dodao je on.