Obećanje Evrope Kijevu "žulja" proizvođače municije: To će uticati na strategiju, konkurenciju

Planovi Evropske unije da naloži dobavljačima sirovina za municiju da daju prioritet nalozima proizvođača municije u EU uzbunili su države članice i kompanije koje strahuju da će se otkriti njihove poslovne tajne i da će rivali morati jedni druge da spasavaju.

Planovi su deo plana EU, koji je najavljen prošlog meseca, da poveća proizvodnju municije u Evropi – posebno artiljerijskih granata kalibra 155 milimetara – za snabdevanje Ukrajine.

Jedna milijarda evra namenjena je za kompenzaciju članicama bloka za granate koje doniraju iz svojih zaliha, druga milijarda je za finansiranje zajedničke kupovine većeg broja municije od država EU i Norveške. U trećoj inicijativi, EU će finansirati ulaganja zemalja članica u fabrike i ubrzati izdavanje dozvola za nove pogone kako bi se ubrzala proizvodnja.

Šema je pozdravljena kao odvođenje EU na novu teritoriju, kao kupca oružja i katalizatora brzog rasta odbrambene industrije.

Treća inicijativa takođe ide dalje, stavljajući EU u ulogu industrijskog arbitra i posrednika koji će moći da traži od firmi koje prodaju sirovine – poput eksploziva – da daju prioritet prodaji kompanijama za municiju kojima nedostaju ti materijali.

"Predlog Komisije predviđa prioritetne porudžbine kako bi se pomoglo proizvođačima, na primer, u snabdevanju neophodnim sirovinama gde bi Komisija mogla da zatraži od dobavljača da daju prioritet prodaji tim proizvođačima", rekao je portparol Evropske komisije za "Difens njuz". Prema rečima portparola "privremena vanredna mera" sada prolazi kroz proces odobravanja u EU.

Plan je, međutim, već izazvao strahove da EU postaje previše proaktivna u upravljanju poslovima sa municijom na kontinentu, priznao je portparol.

Zemlje članice su izrazile zabrinutost da bi plan "mogao da dovede do mogućeg kršenja komercijalnih tajni ili osetljivih informacija, kao i da bi mogao da preda previše ovlašćenja EU".

Menadžer norveške kompanije za proizvodnju municije "Namo" predvideo je mogućnost da se od odbrambenih firmi sa viškom materijala zatraže da ih prodaju konkurentima kojima nedostaju materijali.

"Još uvek čekamo zakon, ali očekujem da će to uticati na strategiju i konkurenciju ako primoraju kompanije da prodaju sirovine drugim kompanijama. Doći će do odbijanja od strane dominantnih kompanija", rekao je Vegard Sande iz "Namoa".

Sande je sugerisao da ako EU zatraži od firmi da dele zalihe sa konkurentima, kompanije možda neće biti voljne da otkriju šta sve imaju u skladištima.

"Ako odbrambena kompanija ne želi da proda rivalu, za EU bi moglo biti teško da sazna da li je to zato što neće ili ne može", rekao je on.

Portparol Komisije tvrdi da kompanije i države nemaju o čemu da brinu. "Komisija ima dugogodišnje iskustvo u rukovanju takvim informacijama u kontekstu drugih procedura i ima potrebne zaštitne mere", rekao je portparol.

Sande je rekao da treba odgovoriti i na takozvani kolosek 2 plana EU za municiju: zajednička kupovina municije od milijardu evra.

Komisija tvrdi da bi stvarnim nabavkama mogla upravljati Evropska odbrambena agencija EDA ili pojedinačne zemlje članice. "Praktično, zajednička nabavka se može obaviti preko Evropske odbrambene agencije, koja će biti ugovorni organ, organ upravljanja i naručilac. Alternativno, države članice će moći da se pridruže nacionalnim šemama nabavki na poziv 'vodećih nacija'", navode iz Brisela.

"Malo sam zbunjen u vezi sa ovim", rekao je Sande. "Vidimo da Nemačka pravi sopstvene planove za kupovinu milion komada municije. Postoji li rizik da će se Nemačka takmičiti sa EDA za kupovinu municije?"

Govoreći prošlog meseca na Evropskom samitu za odbranu i bezbednost, izvršni direktor "Saba" Mikael Johanson rekao je da Komisija treba da odluči da li zajedničku kupovinu treba da vode nacije ili EDA.

"Potrebne su nam mnogo veće smernice i smernice komisije na duži rok", rekao je on.

EU je navela da proizvodi koji se kupuju moraju da dolaze iz EU i Norveške, iako su proizvodi koji su delimično sastavljeni na drugim mestima dozvoljeni ako su "prošli važan" deo proizvodnje u EU ili Norveškoj, uključujući završnu montažu.

"Postoje glasine da bi neke firme naručile kompletne čaure iz Indije, napravile upaljače van EU, a zatim ih sastavili u Evropi", rekao je Sande iz Namma.

Jedan od problema sa kojim se Evropa suočava je nedostatak eksploziva, rekao je on, dodajući da zajednička kupovina možda neće moći da "pokrije" više od pola miliona granata. "Biće nam potreban eksploziv izvan EU i SAD da bismo napravili milion granata i ne vidim jaku podršku za to", rekao je on.

Izvor u francuskom "Nekteru", međutim, tvrdi da je lanac snabdevanja kompanije 90 odsto u Francuskoj i deset odsto u EU, uključujući njenu kontrolisanu firmu Simmel u Italiji.

U intervjuu za nemačku RND, izvršni direktor "Rajnmetala" Armin Paperger rekao je da je njegova firma u stanju da proizvede 450.000 komada municije od 155 mm godišnje, što je skoro pola miliona granata koje će Ukrajini trebati ove godine.

On je rekao da će "Rajnmetal", ako ovog leta završi planiranu kupovinu španskog "Ekpala", povećati svoj godišnji kapacitet na 600.000 granata.

Johanson iz "Saba" rekao je da bi njegova kompanija mogla da proizvodi 400.000 granata godišnje do početka 2025. godine, tako da je cilj EU da proizvede milion "realističan".

"Mi u 'Sabu', kao kompanija, imali smo sreću da smo počeli da ulažemo duplo više kada je u pitanju proizvodnja municije i snabdevanje oružjem mnogo pre rata. Ali to treba da bude mnogo više, tako da ovo ponovo povećavamo dvostruko dok govorimo", rekao je on i dodao: "Odbrambene snage zemalja su se dugo koristile da bi imale malo novca i mnogo vremena. Danas je to potpuno drugačiji način razmišljanja i proces. Oni imaju mnogo novca, od svih nedavnih investicija i najavljene potražnje, ali sa malo ili nimalo vremena. Potrebno je vreme da se ove promene dogode, a takođe će biti potrebno neko vreme da se razviju procesi akvizicije, ali moraju."