Tokom razgovora sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom u Pekingu, kineski državni savetnik i ministar spoljnih poslova Ćin Gang istakao je da su američko-kineski odnosi na najnižoj tački od svog uspostavljanja i da niti služe fundamentalnim interesima dva naroda, niti ispunjavaju zajednička očekivanja međunarodne zajednice.
Poslednjih par decenija svet je izložen drami, ali je sada, ocenjuje kineska državna TV mreža CGTN, sa salvama ratobornosti koje neprestano dolaze iz jednog pravca, jasno ko je kriv za američko-kinesku dramu. SAD nastoje da potkopaju socioekonomski razvoj Kine, navodi mreža.
SAD i Kina su velike sile. Razlika je u tome što je jedna, očigledno SAD, hegemonična, dok je njihov pandan zauzeo multilateralni pogled na svet.
Blinkenova agenda u Pekingu je dvostruka, ocenjuje kineska TV mreža.
Prvo, on nastoji da održi linije komunikacije između dve zemlje otvorenim kako bi njihovim bilateralnim odnosima dao privid prijateljstva. Ali SAD ne mogu biti pravi prijatelj sa svojom dvoličnošću, navodi CGTN.
Primera radi, dok govori o ublažavanju protekcionističkih carina na kineske proizvode, Blinken se okreće i pravi "crnu" listu kineskih tehnoloških proizvoda na osnovu optužbi za špijunažu. Slična lista je napravljena i za robu koja se navodno proizvodi prinudnim radom. Poenta priče je da se ograniči razvoj Kine zbog zavisti i straha da će SAD biti izmeštene sa svoje pozicije broj jedan.
Blinken je prvi član administracije predsednika Džozefa Bajdena koji je posetio Kinu, što je prilično dug perid ako je Bajden ozbiljno mislio da je zainteresovan za zbližavanje. Stručnjaci vide Blinkenovu posetu kao samo još jedan pokušaj Bajdenove administracije da svetu predstavi ulepšanu sliku kako su SAD proaktivne u traženju prijateljskih odnosa sa Pekingom, navodi CGTN.
Dok je Ćin u razgovorima sa Blinkenom naglasio da je "Kina posvećena izgradnji stabilnog, predvidljivog i konstruktivnog odnosa sa SAD", čini se da su SAD uložile napore da odstupe od ovog cilja.
Blinkenova poseta je odložena zbog navodnog "kineskog špijunskog balona iznad SAD". Narativ o "kineskoj špijunaži" bio je lako dostupan žrtveni jarac u pokušajima da se smanji kineska rastuća tehnološka moć u svetu, od društvenih medija do vojne tehnologije.
U slučaju očigledne zlobe, američka vlada je zabranila prodaju i uvoz tehnologije nekoliko vrhunskih kineskih kompanija. SAD ove smicalice pripisuju "neprihvatljivom riziku" po svoju nacionalnu bezbednost. Ali malo ko veruje ovim pričama. Njihov cilj je da zatruju ogromno tržište kineske tehnologije širom sveta i, što je najvažnije, na Zapadu sa svojim tržištem od više milijardi dolara, navodi kineska državna TV mreža.
Tokom Ćinovih razgovora sa Blinkenom, prvi je istakao da je tajvansko pitanje srž ključnih interesa Kine, najvažnije pitanje i najizraženiji rizik u kinesko-američkim odnosima. Međutim, u stvari, SAD su bile te koje su često dovodile u pitanje kineske interese. U jednoj od svojih poslednjih akcija, Sjedinjene Države su potpisale trgovinski sporazum sa kineskim regionom Tajvan uprkos protivljenju kineske vlade.
Kina se svim silama trudila da udovolji zahtevima SAD i pokušavala je da postigne rešenja u vezi sa spornim pitanjima kojima bi svi bili zadovoljni. Kina je bila strpljiva i puna razumevanja za postupke i strahove SAD i naširoko je objašnjavala svoje postupke kako bi otklonila brigu koja postoji. Ali postoji granica za takvu dobru volju, ukazuje se.
Baš kao što je Ćin rekao u svojim razgovorima, "dve strane treba da ispune zajedničke stavove predsednika Sija i predsednika Bajdena na Baliju i da rade na stabilizaciji i vraćanju odnosa na pravi put". Za bolji kinesko-američki odnos potrebni su napori sa obe strane, zaključuje CGTN.