RT Balkan analiza: Da li je Blinken u Kinu doneo maslinovu grančicu ili nastavak eskalacija?

Američki državni sekretar Entoni Blinken nalazi se u poseti Pekingu, gde se danas sastao sa predsednikom Kine Si Đinpingom, u trenutku kada se kinesko-američki odnosi nalaze na najnižim granama u poslednjih nekoliko decenija.

"Svetu je potreban sveobuhvatan i stabilan kinesko-američki odnos, a to da li Kina i Sjedinjene Države mogu da pronađu zajednički jezik imaće uticaj na budućnost i sudbinu čovečanstva", rekao je Si tokom sastanka, preneli su kineski mediji.

Blinken je tako postao prvi američki državni sekretar koji je posetio Kinu od 2018. godine, što predstavlja period bez presedana u savremenim odnosima dve vodeće ekonomije sveta.

Primera radi, državna sekretarka Hilari Klinton (2009-2013) je Kinu posetila šest, a njen naslednik Džon Keri čak devet puta, i to samo između 2014. i 2016. godine. Odnosi su značajno pogoršani nakon što je Donald Tramp došao u Belu kuću početkom 2017. godine, a poseta sekretara Majka Pompea u oktobru naredne godine završila se neslavno, pošto se on tom prilikom nije ni sastao sa kineskom predsednikom.

Odnosi dve sile na kratko su na kratko relaksirani nakon sastanka Sija i američkog predsednika Džozefa Bajdena na Baliju prošlog novembra, a bilo je najavljeno i da će Blinken posetiti Peking početkom februara ove godine. Ta poseta je, ipak, naprasno otkazana nakon incidenta sa "kineskim špijunskim balonom" i histerijom koju je on izazvao u Americi.

"Posle susreta Sija i Bajdena na Baliju najavljeno je normalizovanje inače dosta uznemirenih odnosa Kine i Amerike. Tada je napravljen čitav program rešavanja spornih pitanja u odnosima te dve zemlje i pojavio se određeni optimizam da bi odnosi mogli da se poprave", kaže za RT Balkan nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ i predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih Živadin Jovanović.

"Ipak, izgleda da na američkoj strani nije bilo spremnosti da se taj plan ostvari i, umesto popuštanja u odnosima i rešavanja otvorenih pitanja, došlo je do daljeg zatezanja. Primer je poseta tadašnje predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu, ali i druge posete i potezi koje je povlačio Vašington", naglašava Jovanović.

Samim tim, očekivanja od sastanka američkog diplomate i vodećih kineskih zvaničnika su, blago rečeno, skromna.

Nakon višemesečnih konfrontacija po manje-više svim relevantnim pitanjima, od trgovine i Tajvana do tehnoloških investicija i sukoba u Ukrajini, stiče se utisak da se sama činjenica da dve vodeće svetske sile i dalje razgovaraju može smatrati određenim uspehom.

"U poređenju sa velikom pažnjom javnosti, očekivanja od Blinkenove posete nisu bila velika, bilo u SAD, Kini ili međunarodnom javnom mnjenju", prokomentarisao je "Global tajms", glasilo blisko Komunističkoj partiji Kine. Slične poruke prethodnih dana poslalo je i nekoliko zvaničnika Stejt departmenta, koji su pokušali da umanje značaj posete svog šefa.

"Normalno je da će svaka zemlja imati skromna očekivanja nakon što je SAD neprestano potiskuju", naglašava "Global tajms".

Ipak, prostora za ograničeni optimizam ima ukoliko se obe strane budu držale "minimalnih zajedničkih interesa", naglašava "Global tajms".

"Iako su odnosi na najnižoj tački od uspostavljanja diplomatskih odnosa, još uvek postoje neka ključna pitanja oko kojih se obe strane slažu, inače Blinkenova poseta ne bi ni bila moguća. Ta slaganja viđena su na sastanku lidera Kine i SAD na Baliju u novembru prošle godine, koja su ujedno i osnovni putokaz za održavanje stabilnosti u odnosima dve zemlje. Zahvaljujući tim smernicama, dve zemlje su u stanju da vode konstruktivnu komunikaciju čak i kada su bilateralne veze na najnižoj tački", naglašava taj kineski medij.

Za Kinu, prioritet u odnosima sa Sjedinjenim Državama predstavlja ukidanje trgovinskih ograničenja iz ere Donalda Trampa, koja Bajdenova administracija i dalje nije ukinula, kao i pitanje Tajvana, odnosno poštovanje kineskog suvereniteta, teritorijalnog integriteta i principa "jedne Kine".

Vodeći kineski diplomata Vang Ji naglasio je te kineske prioritete nakon sastanka sa Blinkenom, ali je iskoristio šansu da ukaže na to da su SAD glavni krivac za nedavne trzavice u odnosima dve zemlje. On je naglasio da Vašington pogrešno tumači kineske namere, što dovodi do vođenja pogrešne politike prema Pekingu.

Vang Ji je Sjedinjene Američke Države pozvao da "razmotre" svoj pristup i da zajedno sa Kinom rade na "upravljanju razlikama" kako ne bi došlo do "strateških nezgoda".

Slične poruke poslao je i predsednik Si, koji je naglasio da "Kina poštuje interese Sjedinjenih Država i neće izazvati ili pokušati da zameni Sjedinjene Države. Na isti način, Sjedinjene Države moraju da poštuju Kinu i da ne nanose štetu njenim legitimnim pravima i interesima", dodao je Si.

"Ova poseta je, u principu, korak u dobrom pravcu da se obezbedi napredak i popuštanje u odnosima te dve supersile. Mislim da i međunarodna zajednica očekuje da dođe do pozitivnog razvoja koji bi uticao i na globalne tokove, pošto je reč o dve vodeće ekonomske sile. To bi bilo povoljno pošto je trend globalnih odnosa ima silaznu liniju", naglašava Jovanović.

Međutim, odnosi između Kine i SAD imaju jasne i ne preterano visoke gornje granice, pošto se dve sile i dalje ne slažu oko nekoliko fundamentalnih pitanja, pre svega statusa Tajvana. SAD su poslednjih godina intenzivirali svoje nezvanične ali izuzetno prisne odnose sa tim samoupravnim ostrvom, koje vlasti u Pekingu smatraju delom svoje teritorije.

Tadašnja predsednica Predsedničkog doma Kongresa Nensi Pelosi posetila je Tajpej prošlog leta, što je bila prva poseta nekog američkog zvaničnika nakon više od dvadeset godina, dok se njen naslednik na toj funkciji Kevin Makarti susreo se sa tajvanskom predsednicom Cai Ing-ven u Kaliforniji početkom aprila. Takođe, Bajden je, od kada je preuzeo predsedničku funkciju, više puta naglasio da će SAD braniti Tajvan u slučaju "kineske agresije".

Vang je tokom sastanka sa Blinkenom naglasio da je Tajvan jedan od "ključnih kineskih interesa, oko kojih neće biti kompromisa", dok je američki diplomata novinarima rekao da će SAD nastaviti da koriste diplomatiju kako bi "zaštitili interese i vrednosti američkog naroda". Drugim rečima, ne stiče se utisak da su dve strane uspele da pronađu neki zajednički jezik kada je u pitanju Tajvan.

"Nema promena u stavu oko Tajvana, pošto SAD i danje smatraju da se on nalazi pod američkim odbrambenim kišobranom i da će mu slati oružje i braniti ga u slučaju sukoba", naglašava Jovanović.

"SAD ne pokazuju realizam i razumevanje za nove promene i tokove u međunarodnim odnosima. One i dalje računaju na mogućnost svoje dominacije na planeti. S druge strane, Kina je, zajedno sa Rusijom, stub izgradnje novog, multicentričnog i demokratskog međunarodnog poretka koji je zasnovan na principu suverene jednakosti i nemešanja u unutrašnja pitanja", objašnjava naš sagovornik.

Turbulencije u odnosima nastaviće da stvara i američka protekcionistička trgovinska politika, kao i ograničenja na izvoz napredne tehnologije u Kinu. Zvaničnici iz Pekinga više puta su upozoravali da bi takav "trgovinsko-tehnološki rat" mogao da ima izrazito štetne posledice po odnose dve vodeće svetske ekonomije.