Većina bi se složila da smo bliži nuklearnom ratu više nego ikada, još od 1962. i Kubanske raketne krize. Neki bi čak tvrdili da smo sada bliži nego što smo bili u tim sudbonosnim danima, kada su sovjetske rakete na Kubi zamalo izazvale nuklearni rat između SAD i SSSR-a, navodi Ron Pol u kolumni pod naslovom "Treba nam predsednik koji je za mir".
Tih dana su nam rekli da smo u borbi na život ili smrt sa komunizmom i da ne možemo da ustupimo kvadratni metar teritorije ili će domine padati jedna po jedna sve dok "crveni" ne zavladaju.
Ta kriza je za njega, kako navodi, bila veoma stvarna, pošto je pozvan u vojsku usred sukoba između SAD i SSSR-a oko Kube i kako dodaje "svi smo mogli da osetimo koliko smo blizu uništenja".
Srećom, u to vreme imali smo u Beloj kući predsednika koji je razumeo opasnosti nuklearnog rata. Iako je bio okružen onima koji nikada nisu mogli da mu oproste što je prekinuo idiotsku invaziju na Zaliv svinja na Kubi, predsednik Džon F. Kenedi se dogovorio sa svojim sovjetskim kolegom Nikitom Hruščovom, što je na kraju spasilo svet, podseća.
Istoričari nam sad govore da se predsednik Kenedi složio da ukloni američke rakete iz Turske u zamenu za to da Sovjeti pomere rakete sa Kube. To je klasičan slučaj kako diplomatija može da radi ako je primeniš kako treba, navodi on.
Previše je jasno da danas u Beloj kući nemamo Džona F. Kenedija. Iako se više ne suočavamo sa sovjetskom imperijom i komunističkom ideologijom kao opravdanjem za konfrontacioni ton prema Rusiji, Bajdenova administracija i dalje vuče SAD ka nuklearnom sukobu.
Zašto nas sve dovode u opasnost? Ista stara "domino teorija" koja je diskreditovana u Hladnom ratu: ako se ne borimo protiv Rusije do poslednjeg Ukrajinca, Putin će uskoro marširati kroz Berlin.
Podseća, da je sve počelo sa Bajdenovim obećanjem da će poslati samo uniforme u medicinske potrepštine Ukrajini.
Odatle smo otišli na protivtenkovske rakete, višecevne bacače raketa, rakete "patriot", borbena vozila "bredli" i milione komada municije. Bajdenova administracija je prošle nedelje saopštila da će poslati municiju sa osiromašenim uranijumom u Ukrajinu, koja će trovati zemlju u predstojećim milenijumima. Priča se da će uskoro biti isporučene rakete ATACMS dugog dometa, koje bi mogle da pogode daleko u Rusiju. Po svemu sudeći, na putu su i borbeni avioni F-16.
Dato nam je obrazloženje eskalacije iz Vašingtona da, pošto Rusi nisu direktno uzvratili NATO-u za direktnu podršku Ukrajini, možemo biti sigurni da nikada neće odgovoriti.
Da li biste se kladili na to? Mnogima je jasno bi američki lovci F-16 koji poleću iz NATO baza sa NATO pilotima koji napadaju Ruse u Ukrajini – ili čak i samu Rusiju – bili objava rata Rusiji.
To znači Treći svetski rat – nešto što smo uspeli da izbegnemo tokom celog Hladnog rata.
Kongres ćuti, ili se povinuje, a Bajden nastavlja da srlja dok hrlimo ka katastrofi bez vidljivog strateškog cilja SAD, ocenjuje Ron Pol.
Kako ulazimo u ciklus predsedničkih izbora u SAD, jedna stvar je jasna: očajnički nam je potreban predsednik koji je za mir, koji će za nas učiniti ono što je Kenedi uradio za SAD tokom Kubanske krize. Nadamo se da neće biti kasno!