Više od 40 odsto Francuza već je glasalo za listu ili kandidata stranke Nacionalno okupljanje (RN), čija je nekadašnja predsednica Marin Le Pen, pokazali su rezultati najnovijeg istraživanja organizacije "Ifop" za "Žurnal di dimanš".
Četiri godine pre predsedničkih izbora 2027, istraživanje pokazuje da je njena stranka sve popularnija, navodi se u analizi rezultata.
Pada u oči da glasači Le Penove sve više liče na prosečnog glasača: 42 odsto Francuza je već glasalo za listu ili kandidata RN na izborima (29 posto njih je to učinilo nekoliko puta).
Između 2017. i 2021. ova brojka je porasla sa 30 na 35 odsto, a između 2021. i 2023. sa 35 na 42 posto, što pokazuje brzinu rasta u navedenom periodu.
Detaljniji uvid pokazuje da ne postoji zatvoren krug lepenističkih glasača, već da se oni pojavljuju i među kategorijama stanovništva u kojima je stranka tradicionalno bila slaba, kao što su penzioneri (34 odsto), viši menadžment (35 odsto), visokoobrazovani (30 posto) i najbogatiji (35 posto).
"To je izborna struktura partije na vlasti koja bi mogla na liči na nekadašnje Okupljanje za Republiku (stranka Žaka Širaka)", ocenio je Frederik Dabi, generalni direktor Ifopa.
Današnje "marinističko" glasanje je neka vrsta sinteze. Naime, za RN glasaju i nekadašnji glasači Nacionalnog fronta Žan-Mari Le Pena: fizički radnici, nezaposleni, siromašniji, ali i novi glasači koje je privukla Marin Le Pen nakon dolaska na čelo RN, poput mladih ili zaposlenih u privatnom sektoru.
Štaviše, stranka je podjednako privlačna i za žene i za muškarce, ali i za različito ideološki opredeljene glasače.
Normalizacija glasanja za RN
Raste broj onih koji glasaju za RN zbog privlačnosti same partije, ali i dalje se velika većina - 61 posto - odlučuje za RN sistemom eliminacije ostalih partija.
Skoro polovina glasača bira RN zbog "partijskog programa", a zatim zbog "vrednosti" za koje se zalaže. Sama Marin Le Pen bila je ključni razlog za svega 12 odsto glasača.
"To podstiče normalizaciju glasanja za RN. Glasači su sada privučeni strankom koja ima viziju i program, a dimenzija protesta ostaje prisutna, mada ne sa centralnom ulogom kao ranije", objašnjava Dabi.
Navodi se da je sve više dodirnih tačaka između prosečnog Francuza i lepenističkog biračkog tela: Za 89 posto Francuza i 86 odsto glasača RN jedini prihvatljivi oblik vladavine u Francuskoj je demokratija, a za više od 80 posto pripadnika obe kategorije Francuska je zemlja "hrišćanske kulture".
Manje opasna za demokratiju
Upoređivanje imidža RN sa levičarskom populističkom partijom Nepokorna Francuska (LFI) Žan-Lik Melanšona, pokazuje da ispitanici ocenjuju da je RN "manje opasna za demokratiju" (21 posto) od LFI (28 odsto), kao i da je "sposobnija da upravlja Francuskom" (30 odsto) nego Melanšonova partija (13 odsto).
Najzad, 41 odsto Francuza želi da vidi pobedu Le Penove na predsedničkim izborima, što je otprilike bio njen rezultat u drugom krugu 2022.
Međutim, to se i dalje doživljava kao izuzetan događaj, koji bi za 73 odsto Francuza značio "skok u nepoznato" ili bi "naškodio imidžu Francuske u inostranstvu (61 posto)".