Svet
Nemački stručnjak: Samouništenje zapadne ekonomije begom od saradnje sa Kinom
Plan i SAD i EU je da se suzbije kineski ekonomski uspon ukidanjem pristupa određenim naprednim tehnologijama, kaže osnivač nemačkog Šiler instituta
Amerika već duže vreme govori o "odvajanju" od Kine, dok šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pokušava da bude opreznija i umesto toga govori o "umanjivanju rizika" u odnosima sa Pekingom.
Međutim, obe ove fraze svode se na istu stvar, a to je "geopolitička namera da se suzbije kineski ekonomski uspon ukidanjem pristupa određenim naprednim tehnologijama", kaže osnivač nemačkog Šiler instituta Helga Zep-LaRuš za "Global tajms".
Iako priznaje da je floskula o "umanjivanju rizika" blaža od "odvajanja", ona smatra da je "manipulativna, a problem leži u činjenice da nije bilo i nema rizika koji dolazi od Kine, koja se pokazala kao veoma pouzdan poslovni partner."
"Takođe, političari koji se zalažu za 'smanjenje rizika' kao da ne razumeju ono što svaki kompetentni industrijalac zna, odnosno da nije moguće odmah zameniti kinesko trgovinsko i investiciono partnerstvo, pošto Kina nudi veoma dobro izgrađenu infrastrukturu i kvalifikovanu radnu snagu", a što druge zemlje neće uspeti još godinama.
Stoga, Zep-LaRuš ističe da će politika tzv. smanjenja rizika više naštetiti onima koji je vode nego Kini, i da se to već vidi u praksi uvođenja sankcija.
Kolonijalna arogancija Zapada
Dok zemlje G7 zastupaju "odvajanje" ili "umanjivanje rizika", zemlje Globalnog juga i drugih ne-zapadnih regiona ne prezaju od saradnje sa Penkigom, a Zep-LaRuš napominje da 151 država i 30 velikih međunarodnih organizacija trenutno učestvuju u kineskom infrastrukturnom projektu "Pojas i put" pokrenutom pre 10 godina.
Ona napominje da su članice G7 tek sad počele da obraćaju pažnju na ovaj trend, te da je na nedavnom skupu u Hirošimi bilo "zakasnele" reči o intenziviranju dijaloga sa tzv. promenljivim državama poput Brazila, Indonezije i Indije.
"Ono što su očigledno prevideli jeste da je većina tih zemalja članica BRIKS-a, ili su podnele zahtev za članstvo. Smatram da je to dobrim delom zbog kolonijalne arogancije, a što je ujedno razlog što je establišment G7 pogrešno protumačio želju zemalja Globalnog juga da okončaju kolonijalizam", dodala je Zep-LaRuš.
Makronova obećanja i egzistencijalna kriza Nemačke
Dok se neke zemlje u istočnoj i južnoj Evropi opiru politici "odvajanja/smanjivanja rizika", Francuska i Nemačka se nalaze u drugačijim pozicijama, dodaje Zep-LaRuš.
Ekonomije Francuske i Nemačke već trpe posledice od povišenih cena energenata, a koje su, kako navodi posledice sankcija Rusiji i sabotaže Severnog toka.
"Francuski predsednik Emanuel Makron mnogo govori o tome kako Evropi treba veća autonomija, ali ljudi i dalje čekaju da vide hoće li njegove reči biti potkrepljene delima", navodi Zep-LaRuš i dodaje da se Nemačka nalazi u egzistencijalnoj krizi, a preti joj, kako ocenjuje, potpuna deindustrijalizacija.
Berlin i dalje trpi veliki pritisak da ostane pri politici SAD i EK po pitanju Kine dok industrijski lideri upozoravaju na opasnosti, dodaje ona.
"Pokušaj 'smanjivanja rizika' od Kine dovešće do samouništenja zapadnih privreda i preti da dovede do apsolutnog zastranjivanja evropskog kontinenta u pogledu svetske istorije", smatra nemački stručnjak.
Umesto pokušaja da suzbije razvoj Kine, Zapad bi sa njom trebalo da sarađuje na zajedničkim ciljevima čovečanstva, ističe ona.
"Stari jednopolarni svet se već raspao. Sa onim što Kina nudi, mi kao ljudska vrsta imamo šansu da prevaziđemo geopolitiku i zamenimo je sistemom saradnje među suverenim nacijama, koji promoviše dobrobit celog čovečanstva", zaključuje Zep-LaRuš.
