EU uvodi zakon o medijima: Otvarena vrata za špijunažu novinara

Krijući se pod okriljem nacionalne bezbednosti, u Evropskoj uniji razmatraju predlog da se naprave izuzeci u novoj medijskoj regulativi koji bi omogućili špijunažu novinara, a u pojedinim slučajevima i daljinskog prisluškivanja i uključivanja kamera elektronskih uređaja i slično.

Iako je prvobitna svrha Zakona o medijima koji je Evropska komisija predložila u septembru, bila zaštita nezavisnosti i pluralizma medija, u sredu će se na sastanku Saveta govoriti o inicijativi Pariza da se vladinim službama omogući da instaliraju špijunski softver na uređaje novinara.

Zakon se inače odnosi na širok spektar oblasti, uključujući nadzor,  javne emitere i onlajn/striming platforme.

Zagovornici privatnosti i novinarske organizacije tvrde da bi nova klauzula dala zemljama slobodan prolaz da prisluškuju novinare.

Prvobitni predlog EU zakona imao je za cilj da osigura da vlade ne mogu da "pritvaraju, sankcionišu, presreću, podvrgavaju nadzoru ili pretresu i zapleni novinare" kako bi otkrili njihove izvore, osim ako je to "opravdano najvažnijim zahtevom u javnom interesu" - pitanjem nacionalne bezbednosti u slučaju terorizma, trgovine ljudima ili oružjem, eksploatacije dece, ubistva ili silovanja, piše "Politiko".

"Od suštinske je važnosti uspostaviti pravičnu ravnotežu između potrebe da se zaštiti poverljivost izvora novinara i potrebe da se zaštite građani i država od ozbiljnih pretnji [...] ko god da su počinioci", navela je Francuska u svom dopisu, koji je Švedska, kao predsedavajuća Savetom EU i odgovorna za upravljanje pregovorima, prihvatila.

Švedsko predsedništvo i stalno predstavništvo Francuske pri EU odbili su da komentarišu navode "Politika" jer razgovori nisu završeni.

"Reporteri bez granica" i 59 drugih organizacija civilnog društva napisali su otvoreno pismo pozivajući EU da preispitaju svoj stav.

"Nacionalna bezbednost je klasičan izuzetak. Ona otvara vrata svim vrstama zloupotreba", rekla je za Džuli Majerčak, šef briselskog biroa "Reportera bez granica", nazivajući predlog "Pandorinom kutijom".

Inače, u nizu evropskih zemalja prošle godine izbio je skandal u vezi sa prisluškivanjem specijalnih službi građana uz pomoć špijunskog softvera Pegasus.

Ovaj program, koji je razvila izraelska kompanija NSO Grup, prodaje se samo državama i koristi se za špijuniranje pojedinaca za koje se sumnja da su povezani sa podzemljem i terorističkim organizacijama. Pegasus omogućava ne samo presretanje razgovora preko mobilnih komunikacija, već omogućava i pristup informacijama koje se čuvaju na telefonima, pa čak i njihovim kamerama i mikrofonima, prenela je "RIA".