RT Balkan istražuje: Šta hoće Makron od BRIKS-a i da li će u tome uspeti?

"Dostupan sam i zainteresovan", poručio je francuski predsednik Emanuel Makron, preko svoje ministarke spoljnih poslova Ketrin Kolone – koliko zapravo želi da prisustvuje samitu BRIKS-a u avgustu, u Južnoafričkoj republici.

Šuškalo se nekoliko dana o tome, ali sada je, dakle, izvesno - francuski predsednik, potvrdila je Kolona tokom posete Pretoriji, zaista želi da svoju globalnu diplomatiju "podigne na drugi nivo" tako što će postati prvi zapadni lider koji će dobiti pozivnicu za samit saveza koji čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika.

Kina, sudeći prema pisanju "Global tajmsa" bliskog Komunističkoj partiji, ideju francuskog predsednika vidi kao "smelu, ali razumnu", dok "Čajna dejli" takođe veruje da Makronovu zainteresovanost za samit treba posmatrati iz "pozitivne perspektive".

Sve ih više želi u BRIKS: Oko 20 zemalja na listi

"Stratešku autonomiju Francuske treba ceniti i podsticati, a ne treba potcenjivati potencijal Pariza da dâ svoj doprinos okončanju ukrajinskog sukoba. Makron nikako nije zastupnik Vašingtona i treba mu poželeti dobrodošlicu na skup", ukazuje ovaj list.

Rusija je skeptičnija.

"Degolistička" nota Makronove spoljne politike

"Šta će on tamo?", prva je upitala portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova koju zanima da li ovakvim samopozivanjem Pariz želi uspostavljanje kontakta da bi pokazao svoju aktivnost, "ili je to nekakav trojanski konj".

Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije smatra da Makron, nudeći se BRIKS-u, želi da istakne "degolističku notu u francuskoj spoljnoj politici".

"Hoće da bude deo zapadnog saveza, odnosno NATO i EU, kao i vrlo blizak sa SAD, a da u isto vreme zadrži spoljnopolitičku samostalnost i razvije političke i ekonomske odnose sa zemljama BRIKS-a koje postaju ozbiljan faktor u međunarodnim odnosima", uveren je Zečević.

On veruje i da će Makron i od svojih američkih partnera dobiti neke zadatke – na primer, da prenese neke poruke u vezi sa krizom u Ukrajini i da lobira za njihove stavove.

Ipak, plan mu je, kaže Zečević, i da pokaže samostalnost spoljne politike.

Jer da on ipak nije lider koji će lako da odigra sve ono što odsvira Amerika, pokazao je već ranije - tvrdeći da Evropa ne sme da postane vazal Vašingtona i da je važno da se okrene svojoj strateškoj autonomiji, kako bi postala "treća supersila".

Možda je ova iznenadna želja da se poveže sa globalnim jugom, još jedna potvrda Makronovih simpatija prima multipolarnom svetu?

Da li je Makron dobrodošao na samit?

"Ne znam zašto bi članice BRIKS-a odbile da francuskog predsednika prime kao posmatrača samita, iako verujem da će on pokušati da lobira za zapadne stavove, ali i da istakne francusku posebnost u zapadnom savezu", navodi Zečević.

Za njega je, međutim, sigurno da će se predsednik Južnoafričke republike Siril Ramafosa, domaćin samita, koji treba da donese odluku o pozivu, konsultovati oko toga i sa drugim članovima saveza.  

Zaharova: Da li je Makron trojanski konj?

"Rusi veruju da bi Makron unutar saveza igrao ulogu trojanskog konja i da bi jednostavno zastupao interese Zapada i bio neka vrsta svedoka razgovora na sastanku, što im u ovom trenutku smeta. Zato će odluka o pozivu biti doneta na osnovu dogovora svih zemalja", predviđa naš sagovornik.

Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije, ipak ne veruje da će Makronu stići "poziv koji se ne odbija", iako je ubeđen da će francuski lider u narednim nedeljama morati da se posluži sa mnogo i tajne i javne diplomatije ne bi li izvršio pritisak na lidere BRIKS-a da ga pozivu.

"On je i ranije u više navrata iskazao nameru da sebe i Francusku pozicionira kao svetskog igrača, ali i da pokaže da, iako je Francuska deo Zapada i zapadne alijanse, ipak ima svoju reč i neku svoju ulogu i u nekim nezapadnim organizacijama i okvirima", objašnjava Gujaničić.

Ovakva inicijativa francuskog lidera bila bi pozitivna, jedino ako bi se, kako kaže sagovornik RT Balkan, radilo o istinskom državniku koji vodi nezavisnu francusku spoljnu politiku i ima istorijske dimenzije Šarla De Gola.

"Njegova namera da prisustvuje BRIKS-u je pokušaj da stvori sliku da se interesuje za neke naznake multipolarnog sveta. Ne verujem, ipak, u njegov konzistentan pristup stvarima i istinski nezavisnu politku a verujem da je i dosta toga za unutrašnju upotrebu i marketinški efekat. Francuski predsednik, naime, želi da se na ovaj način i pred svojom javnošću pokaže kao lider koji ima svetsku ulogu, što je strategija mnogih političara koji imaju probleme u sopstvenom dvorištu", ističe Gujaničić.

Korak napred nazad dva

Teorijski je, kako kaže, moguće da je Makron "trojanac", ali, naš sagovornik smatra da bi on imao daleko važniju ulogu da se iskazao umerenijim stavom prema rusko-ukrajinskom sukobu.

"Svoj legitimitet u očima nezapadnog sveta trebalo je da crpi iz mnogo doslednije i uravnoteženije pozicije u rusko-ukrajinskom sukobu. To bi možda i stvorilo neku političku podlogu sa koje bi mogao da nastupa sa više autoriteta i kredibiliteta. Ali, i pored nekih pokušaja da prvih meseci kontaktima s Putinom odigra neutralniju ulogu, u zadnjih godinu dana, vratio se u standardnu NATO, zapadnu priču o Ukrajini", ocenjuje Gujaničić.

Francuska je, kako podseća, jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti i trebalo bi da ima ulogu svojevrsnog glasa razuma na Zapadu, jer iako jeste deo i Zapada i NATO, nije deo anglosaksonske koalicije.

Naš sagovornik je, međutim, skeptičan da je Makron "državnik tog kalibra" i da bi mogao da ulogu Francuske zaista učini uravnoteženijom.

Njegova nedavna poseta Kini, ipak, itekako je imala uticaja na to kako se on u toj zemlji percipira. Kineski mediji pozdravljaju njegovu ideju da prisustvuje samitu BRIKS-a i zbog ranijih izjava – da Francuska i Evropa ne bi trebalo da učestvuju u eventualnom budućem američko-kineskom sukobu, a zatim se usprotivio i otvaranju NATO kancelarije u Japanu.

"Kinezi to prate, ali kod Makrona je problem što on da jednu zanimljivu izjavu, načini jedan dobar korak napred, a onda napravi korak ili dva unazad. Ne znam da li je to zbog pritiska zapadnih saveznika, da li zbog njegove ličnosti ili nedostatka vizije, ali često ne istraje u svojim idejama, ili ga preglasaju njegovi moćni angloamerički saveznici", ukazuje Gujaničić.

Bez obzira što je Makronov plan da svojim prisustvom na samitu BRIKS-a upiše veliki poen, naš sagovornik smatra da je pitanje da li će mu "Rusija i ostali dati to zadovoljstvo".

"Ne znam ni koja bi bila njegova uloga na tom sastanku. Samo da prisustvuje. S druge strane, članice BRIKS-a će verovatno ceniti i njegove zasluge i gledati na osnovu čega su on i Francuska zaslužili da se nađu na sastanku tog saveza. A ja za to nisam video neki presudan argument", zaključuje Dušan Gujaničić sa Instituta za za političke studije.