Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AFD) objavila je plan da prvi put nominuje kandidata za kancelara na izborima 2025. godine, nakon porasta popularnosti u istraživanjima javnog mnjenja i svega dan nakon što je obaveštajna služba upozorila glasače da ne podržavaju tu stranku, navodi Rojters.
Osnovana pre deceniju, AFD se popela na drugo mesto u istraživanjima javnog mnjenja zbog zabrinutosti birača oko recesije, migracije i tranzicije ka ekonomiji bez ugljenika, kažu politički analitičari.
Partija koja se bori protiv establišmenta takođe ima koristi od nepoverenja birača u problematičnu trostranačku koaliciju kancelara Olafa Šolca koja je poslednjih meseci provela dosta vremena javno se raspravljajući oko toga kako da se nosi sa brojnim krizama.
AFD ima rekordnu podršku od 19-20 odsto, što je manje od opozicionih konzervativaca sa 27-28 posto, ali više ili isto od podrške koju uživaju Šolcove socijaldemokrate i znatno više od od podrške koju uživaju druga dva partnera u koaliciji.
Na pitanje novinara o planovima stranke da predloži kandidata za kancelara, kopredsednica stranke Alis Vajdel je odgovorila da će oni to definitivno uraditi, čak i ako ne budu imali podršku velikog broja birača. Ona, međutim, nije odgovorila da li će se i sama kandidovati za tu funkciju.
Verovatnoća da kandidat AFD postane nemački kancelar trenutno je veoma mala s obzirom da bi stranka morala da bude u stanju da formira vladu, a u ovom momentu sve druge stranke isključuju saradnju sa njom, ocenjuje britanska agencija.
Gest nominovanja kandidata pokazao bi, ipak, ambiciju najuspešnije desničarske partije u Nemačkoj, koja sve više potresa politički život najmnogoljudnije evropske zemlje i najveće ekonomije na kontinentu.
Desničarski ekstremizam predstavlja najveću pretnju nemačkoj demokratiji
Da su vlasti zabrinute zbog situacije, istaknuto je u utorak, kada je šef nemačke obaveštajne službe Tomas Haldenvang upozorio građane da krajnje desničarski ekstremizam predstavlja najveću pretnju nemačkoj demokratiji i da birači to treba da imaju na umu pre nego što glasaju za AFD.
Haldenvang je rekao da je deo članstva AFD širio mržnju prema manjinama, kao i antisemitsko raspoloženje i proruske narative, što je stranka negirala.
Čak i ako AFD ne može da dođe na vlast, kažu politički analitičari, ona sve češće primorava druge stranke da ulaze u nezgrapne koalicije, što slabi njihovu podršku među biračima.
To je posebno slučaj za nekadašnju Istočnu Nemačku koja je i dalje siromašnija od ostatka zemlje i gde je poverenje u demokratske institucije slabije.
AFD je trenutno na putu da pobedi na izborima u sve tri istočnonemačke države naredne godine.
Stranka je posebno imala koristi od žestokih sukoba u Šolcovoj koaliciji, u poslednje vreme zbog novog zakona o postepenom ukidanju sistema grejanja na naftu i gas za koji su kritičari rekli da bi preopteretio finansije domaćinstava.
"Što je krizno raspoloženje jače, veći je uspeh AFD. A kada imate i stanovništvo koje više ne veruje vladi, to je laka igra za jedinu zaista veliku opozicionu grupu koja nastupa na populistički način", rekao je Hans Vorlaender, direktor Centra za politička istraživanja u Drezdenu.