Galski šarm više ne deluje? Zapadni lideri ignorišu Makronov samit o globalnim finansijama

Francuski predsednik Emanuel Makron organizuje sastanak severa-jug u Parizu kako bi pomirio najbogatije i najsiromašnije zemlje sveta oko ambicioznih klimatskih ciljeva i reforme međunarodnog finansijskog sistema. Jedini problem je što se sever neće pojaviti.

Francuski samit o novom globalnom finansijskom paktu – takođe poznat kao "Makronov samit" u diplomatskim krugovima – dovodi više od 40 lidera u Pariz na razgovore u četvrtak i petak, sa ciljem da se svetski finansijski sistem osposobi za planetu koja se zagreva.

Ali od lidera G7, prisustvovaće samo nemački kancelar Olaf Šolc i Makron, što je izazvalo zabrinutost da će događaj biti više šou nego sadržaj. Osim francusko-nemačkog prisustva, na nivou EU prisustvovaće samo lideri Bugarske i Slovačke.

Cilj samita je da se pronađe konsenzus o reformi međunarodnog finansijskog sistema kako bi bolje služio potrebama zemalja u razvoju, posebno u borbi protiv klimatskih promena. Bilo kakve reforme zahtevaju podršku bogatih zemalja, koje ne samo da dominiraju svetskim finansijskim institucijama, već su i odgovorne za većinu emisija štetnih gasova. Odsustvo nivoa njihovih lidera će sigurno imati veliki uticaj na ishod samita, ocenjuje "Politiko".

"Kada lideri ne dođu iako im se pruži prilika da to učine, oni prave grešku", rekao je Nažat Valaud-Belkačem, bivši francuski ministar i direktor nevladine organizacije "Jedan" koja se bori za okončanje siromaštva. "Nadam se da će ministri koji će prisustvovati umesto njih moći da preuzmu neke stvarne obaveze".

Samit, koji zajedno organizuju Indija i Barbados, deo je Makronovog šireg diplomatskog napora da ojača odnose sa zemljama u usponu ili zemljama u razvoju nakon rata u Ukrajini, i usred straha na Zapadu od sve većeg uticaja Kine. Makron se takođe nada da će dobiti poziv da prisustvuje samitu zemalja BRIKS-a u Johanesburgu u avgustu, delom vođen naporima da se neutralne zemlje poput Brazila i Indije odvuku iz ruske sfere uticaja.

Naš izbor

RT Balkan istražuje: Šta hoće Makron od BRIKS-a i da li će u tome uspeti?

Brazilac Luiz Injasio Lula da Silva, kineski premijer Li Ćiang i južnoafrički Siril Ramafosa, kao i preko 20 afričkih lidera biće u Parizu zajedno sa američkom ministrom finansija Dženet Jelen i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

"Mogao bi da postoji neprijatan balans u nivou zastupljenosti između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, a to će za Francusku biti zaista izazov za upravljanje", rekla je Aleks Skot, iz eko grupe EZG. Ipak, dodaje, o samitu treba suditi po njegovom ishodu. Ideje o kojima se raspravlja kreću se od oporezivanja emisija iz transporta ili izvoza fosilnih goriva do ulaganja više novca u razvojne banke i sistemske reforme.

Globalna rivalstva

Dok posmatrači umanjuju verovatnoću uspeha Makronovog samita, organizatori žele da ostvare napredak u boljem korišćenju kapitala koji drže multilateralne razvojne banke za finansiranje klimatskih napora. Novi poslovi o restrukturiranju duga takođe bi mogli biti ponuđeni Zambiji i Gani, kažu zvaničnici francuske vlade.

Čini se da su pripreme za Makronov samit takođe bile užurbane. Nekoliko vladinih zvaničnika je reklo da su pozivnice poslate tek prošlog meseca.

"Vremenski okvir organizovanja ovoga bio je malo ambiciozan, a onda se nisu baš najbolje snašli", rekla je Skot koja misli da će samit u Parizu, bez obzira na njegov ishod, samo doprineti rastućem zamahu iza napora za finansijske reforme.

Za Francusku se reforma finansijskog sistema takođe vidi kao način da se ojača Svetska banka i Međunarodni monetarni fond suočeni sa sve većim izazovima Kine i drugih sila u nastajanju, što odgovara "francusko-američkoj agendi", rekao je Mišel Duklo, bivši francuski ambasador i savetnik u Institutu Montenj.

Zapadne zemlje "traže ponudu koja daje više moći zemljama u razvoju, ali ih i dalje drži u šaci", rekao je on.

Zemlje koje su posebno osetljive na efekte klimatskih promena ipak imaju velika očekivanja.

Samit bi trebalo da stvori put ka "finansijskom sistemu koji je dobar za najugroženije i koji omogućava klimatske akcije", rekla je Sara Džejn Ahmed, savetnica za finansije V20 grupe ministara finansija iz ugroženih zemalja. "Ako to ne uradimo, onda ćemo izgraditi dve odvojene ekonomije koje će stalno biti u sukobu jedna sa drugom."