Iznenađujući skok BDP-a u Italiji

U trećem kvartalu, bruto domaći proizvod (BDP) Italije porastao je za 0,5 odsto u odnosu na treći kvartal, iako je prethodna vlada Marija Dragija predviđala blagi pad.

Taj porast - prema preliminarnim procenama Nacionalnog instituta za statistiku Istat - nadmašio je rast od 0,2 odsto u evrozoni, ali i rast od 0,3 odsto koji je objavila Nemačka, prenosi agencija Frans pres.

Nikola Nobile iz konsultantske kuće Oksford ekonomik rekao je za AFP da je do tog skoka došlo zahvaljujući porastu "potrošnje domaćinstava, posebno u uslugama kao što je turizam."

"Ali kao i druge zemlje u evrozoni, Italija bi ove zime trebalo da uđe u recesiju usled rasta kamatnih stopa i inflacije", rekao je on.

Bez obzira na to, ovo iznenađenje dolazi u pravo vreme za Melonijevu, liderku desničarske stranke "Braća Italije", čiji bi prvi budžet trebalo da se nađe pred Evropskom komisijom do kraja novembra.

Balansirnje između Brisela i birača

Očekuje se da će Melonijeva tokom svoje prve posete Briselu u četvrtak, gde će je primiti predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, pokazati da je spremna da obuzda deficit, ali i da održi skupa obećanja data biračima.

Ovo balansiranje biće veliki izazov za Italiju usred globalnog rasta kamatnih stopa, rekordno visoke inflacije, energetske krize i rata u Ukrajini. 

Tokom predizborne kampanje, Melonijeva je obećala da neće povećavati budžet zemlje koju već dugo muče nizak rast i veliki dug.

Ipak, dok je Dragijeva vlada predviđala deficit od 3,4 odsto BDP-a sledeće godine, nova premijerka ima za cilj deficit od 4,5 posto, što znači dodatnih 21 milijardu dolara, prenosi italijanska štampa. 

Veliki deo budžeta biće namenjen merama koje imaju za cilj ublažavanje rastućih cena energije za preduzeća i domaćinstva, što je glavni prioritet nove vlade.

Salvini: partner ili prepreka?

Glavni izazov za premijerku biće kako "da obezbedi podršku 'Lige', a da istovremeno delimično neutrališe njenog lidera" Matea Salvinija, sa kojim se razilazi u nekim stavovima, rekla je analitičarka "Kredi agrikol" Sofija Tozi.

Ipak, ministar ekonomije Đankarlo Đorđeti, koji je bio ministar ekonomskog razvoja i u Dragijevoj vladi, ocenjen je kao umereni član desničarske "Lige".

Jedna od ključnih planiranih mera jeste da paušalni porez od 15 odsto za samozaposlene počne da važi za one sa godišnjim prihodima od 100.000 evra, umesto sadašnjih 65.000 evra. 

Potrebna su i sredstva kako bi se smanjila starosna granica za odlazak upenziju, jer bi, u nedostatku novih mera, ta granica automatski porasla sa 64 na 67 godina, kako je predviđeno reformom iz 2011. godine.

Inače, Salvini je izašao u javnost sa spornim predlogom koji se tiče minimalnih primanja za nezaposlene, osobe sa invaliditetom, ili penzionere koji žive ispod granice siromaštva. On je predložio da se uštedi novac tako što bi se tokom šest meseci smanjili prihodi za oko 900.000 ovih korisnika koji su sposobni za rad, ali trenutno nisu zaposleni.