RT Balkan analiza: Zbog čega su desničarske partije sve popularnije u Evropi?

Evropu čeka vrelo leto, a čini se da će se najviše znojiti pripadnici vladajućih partija, kojima sve popularnije desno orijentisane stranke dišu za vratom. I to ne u bilo kojim evropskim zemljama, već u Francuskoj i Nemačkoj, koje predstavljaju političku, ekonomsku i kulturnu osovinu bloka.

Tako je najnovije istraživanje organizacije "Ifop" pokazalo da je više od 40 odsto Francuza već glasalo za listu ili kandidata Nacionalnog okupljanja (RN), čija je nekadašnja predsednica Marin Le Pen. Iako je ona najprepoznatljivije lice francuske desnice, ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da skoro polovina glasača bira RN zbog "partijskog programa", a zatim zbog "vrednosti" za koje se zalaže. Sama Marin Le Pen bila je ključni razlog za svega 12 odsto glasača. 

Kao i u slučaju Alternative za Nemačku (AFD) koja ima rekordnu podršku od 19-20 odsto, što je više ili isto od podrške koju uživaju Šolcove socijaldemokrate i znatno više od od podrške koju uživaju druga dva partnera u vladajućoj koaliciji. Razlog: zabrinutost birača zbog recesije, migracije i tranzicije ka ekonomiji bez ugljenika, kažu politički analitičari koje prenosi Rojters.

Koliko jačanje desnice plaši establišment najbolje pokazuje to što je šef nemačke obaveštajne službe Tomas Haldenvang upozorio građane da krajnje desničarski ekstremizam predstavlja najveću pretnju nemačkoj demokratiji i da birači to treba da imaju na umu pre nego što glasaju za AFD. 

Pomeranja na političkom spektru i u preferencijama glasačkog tela, međutim, nisu iznenađujuća.

Od 60-ih i 70-ih godina traje pomeranje političkog spektra ka levici, podseća Dušan Dostanić sa Instituta za političke studije za RT Balkan. Navodi da se su se stranke koje su važile za desne i konzervativne u međuvremenu socijaldemokratizovale i da je tradicionalna desnica ostala bez svojih predstavnika. Sada dolaze nove stranke koje popunjavaju taj prazan prostor.

Drugi razlog su velike kulturne promene do kojih je došlo poslednjih dvadeset ili trideset godina, pa ljudi koji ne mogu ili ne žele da se na to naviknu, glasaju za desnicu. 

"To je ono po anketama kada pitate birače po zapadnim zemljama, pa oni odgovaraju pozitivno na pitanje da li se osećaju kao stranci u sopstvenoj zemlji. To s jedne strane ima veze sa povećanjem imigracije, posebno posle 2015. godine – samo u Nemačku je došlo preko milion ljudi stranog porekla, ljudi koji dolaze iz drugog kulturnog kruga, neevropske kulture. Imate i pomeranje u tome šta je današnje shvatanje porodice u vrednosnom smislu itd", objašnjava.

Osećaju da plaćaju tuđi rat

On ističe da postoji problem i sa institucijama, jer oni koji glasaju za desne stranke misle da one više ne reprezentuju njihovo mišljenje, "nego da se država pretvara u nekakvu tutorsku instituciju koja im nameće političke pozicije i vrednosti".

Ne treba zaboraviti ni ekonomski faktor, jer se stanovništvo na Zapadu sve više žali na pad standarda, uz pesimistične komentare da ne veruju da će im biti bolje u budućnosti. Iako je standard geografska stvar, pa njegov pad u Nemačkoj treba posmatrati isključivo iz perspektive Nemaca - dakle, za neke zemlje je i dalje nedostižno visok - činjenica je da se kriza ušunjala i kod onih koji su zaboravili kako to izgleda.

Ta dva faktora - ekonomski i institucionalni - međusobno su povezani, ističe Dostanić.

"Ljudi osećaju težinu rusko-ukrajinskog rata, pogotovu u Nemačkoj, osećaju da oni plaćaju tuđi rat i da su institucije ispražnjene od značenja u smislu da oni više ne mogu svojim glasovima da kontrolišu vladu u Berlinu ili još manje administraciju u Briselu", kaže naš sagovornik. 

Desnica je odgovor na tu situaciju, jer postoji svojevrsna "kriza partija": većina mejnstrim partija su unisone, kaže Dostanić, i razlike među njima se moraju tražiti lupom. On podseća da su ranije u Nemačkoj postojale desna CDU, leva SDP i liberali (FDP) i da su ljudi mogli jasno da se opredeljuju znajući kakve politike zastupaju te tri stranke, ali se to u međuvremenu promenilo.

"Zato se recimo u Nemačkoj pojavljuje AFD kao jedan glas kritike, pogotovu u okviru sukoba u Ukrajini gde jedan veliki deo nemačkog javnog mnjenja, naročito na istoku, smatra da ovaj rat nije njihov rat, da je sukob u Ukrajini za žaljenje, ali da Nemačka ne bi trebalo na bilo koji način da se meša. Ima tu i drugo pitanje – koliko je Nemačka suverena: ako jedan veliki broj građana kaže 'to nije naš rat', a oni naoružavaju jednu stranu u ratu, ili kažu 'mi imamo vojsku koja nije spremna da nas zaštiti, a svoje oružje sada treba da isporučujemo Ukrajini'", navodi naš sagovornik.

Urušavanje socijalne države i srednje klase

Pomenuto istraživanje koje je uradio "Ifop" pokazalo je još jedno važno kretanje u biračkom telu. Naime, glasači RN sada se pojavljuju i među kategorijama stanovništva u kojima je stranka tradicionalno bila slaba, kao što su penzioneri (34 odsto), viši menadžment (35 odsto), visokoobrazovani (30 posto) i najbogatiji (35 posto). 

Iako se tipični glasač desnice stereotipno zamišlja kao stariji beli muškarac, slabo obrazovan, slabije plaćen, Dostanić ističe da je postojao dobar razlog za takvo opredeljivanje, jer je najveći deo tih ljudi živeo u delovima grada gde su dolazili npr. migranti ili azilanti.

"I onda su oni u okviru tog čuvenog multikulturalizma bili prvi koji su morali da podnesu posledice multikulturalističke politike i prvi su videli rezultate toga", navodi i dodaje da to sada ne pogađa samo niže klase, nego sve ljude bez obzira na visinu primanja ili obrazovanje.

Zbog urušavanja socijalne države i srednje klase na Zapadu, ljudi se okreću desnim partijama, zato što vide da su to jedine stranke koje odgovaraju na njihove probleme. 

"Ne možete od tih ljudi da očekujete da glasaju za stranke koje im kažu da je sve u redu i da je njihov standard odličan, da problemi sa imigracijom ne postoje, da su institucije u potpunom redu i da samo treba da se naviknu na novu realnost oko sebe. U Francuskoj smo videli kontinuiran talas protesta, još od 'žutih prsluka', pa proteste širom Evrope zbog korone, pa opet u Francuskoj zbog poskupljenja, pa u Nemačkoj vezano za rad - očigledno da postoji nezadovoljstvo", ocenjuje.

Tačke spajanja

AFD je najavio da će imati svog kandidata za kancelara, dok 41 odsto Francuza želi da vidi pobedu Le Penove na predsedničkim izborima. Nije to, međutim, samo francusko-nemačka briga, već se glavobolja sigurno seli i u Brisel. Izbori za Evropski parlament najavljeni su za sledeću godinu, a desnica buja širom bloka. 

"Sada već u skoro svim evropskim zemljama postoje značajne desne snage. Čak i u Španiji koja je dugo, kao i Nemačka, bila zemlja bez prave desne konzervativne stranke, sad i tamo Voks može da računa na neku stabilnu podršku", kaže Dostanić i upozorava da desnicu ne treba posmatrati kao ideološki monolitnu.

Ističe da čak i u okviru pojedinih stranaka kao što je AFD postoje ozbiljne razlike u pogledu na spoljnu ili ekonomsku politiku, a još više između italijanske Lige, AFD-a, Voksa, švedskih demokrata itd. Ipak, dodaje, postoje tačke spajanja na kojima bi oni mogli da profitiraju na sledećim evropskim izborima.

"To je kritika EU – otuđenje institucija, loša ekonomska politika – izneverena ekonomska očekivanja, problemi vezano za identitetsku politiku, vrednosti – šta je naša zajednica, ko smo mi, ko tu spada i, na kraju, kritika mejnstrim partija. Ukoliko te stranke budu uspele da artikulišu ove četiri grupe pitanja, može da se računa na značajan izborni uspeh", zaključuje Dostanić.